Divac i amnestija
Kada je košarkaš Vlade Divac oslobođen krivične odgovornosti zbog neodazivanja na vojni poziv neki su se upitali da li smo svi jednaki pred zakonom ako se slavnom asu gleda kroz prste, a hiljadama anonimnih mladića preti zatvorom.
Međutim, pre će biti da je takozvani slučaj Divac samo pomogao da se skrene pažnja javnosti na problem koji vlast nije do sada uspela na pravi način da reši: kako da regruti iz dijaspore na prihvatljiv način za sebe i Vojsku SCG reše pitanje vojne obaveze. Medijski pritisak nastao kao posledica podizanja krivične prijave protiv sportske ikone, ovenčane mnoštvom zlatnih medalja za državu koja mu preti hapšenjem, ubrzao je usvajanje Predloga zakona o amnestiji koji će se narednih dana naći na skupštinskoj raspravi i usvajanju.
Njime se predviđa da vojni obveznici koji su od 7. oktobra 2000. godine izbegli služenje vojnog roka budu oslobođeni krivičnog gonjenja.
Javno tužilaštvo je do sada pokrenulo oko dve i po hiljade krivičnih postupaka što znači da će dve i po hiljade mladića biti pravno izjednačeni s Divcem.
Radi podsećanja, i pre nekoliko godina kada je broj mladih koji nisu služili vojsku narastao na nekoliko hiljada, vlasti su reagovale na isti način i amnestirale sve slučajeve do 2000. godine.
To nam govori da je u nedostatku nekog boljeg modela sada na snazi onaj po kojem se ciklično smenjuju krivične prijave i hapšenja sa amnestijama kada broj regruta koji su u sukobu sa zakonom toliko naraste da obesmišljava njegovo sprovođenje.
Između dve amnestije, osim hapšenja i podizanja krivičnih prijava, bilo je i predloga kako da se trajno reši status desetina hiljada mladića u belom svetu po pitanju vojne obaveze, ali nijedan nije dobio opštu podršku. Najčešće je pominjano uvođenje otkupa od nekoliko hiljada evra po ugledu na Tursku, ali taj predlog trpi kritike jer, navodno, diskriminiše regrute u zemlji.
U Nacrtu zakona o Vojsci Ministarstvo odbrane je ipak predložilo uvođenje otkupa vojnog roka vođeno logikom da je vojnim obveznicima iz rasejanja teže da odsluže vojnu obavezu ako moraju da prekinu stručna usavršavanja ili da zbog odsustva izgube teško stečeno radno mesto u nekoj kompaniji. Predlagano je i angažovanje u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ili etapno služenje vojnog roka.
Ali, rasprava o tim pitanjima je odložena do dogodine i sada uoči novogodišnjih praznika nije aktuelna – amnestija će, iako kratkoročno rešenje, obradovati veliki broj mladih u zemlji i inostranstvu, a očekivanja političara su i veća. Ne samo masovni dolazak u zemlju talentovane omladine za novogodišnje i božićne praznike, već i učešće u reformi i obnovi zemlje. Tu Divac ne može pomoći, jer je, čini se, po tom pitanju malo razočaran.
