Našim glavarima je ta alternativa koja nema alternativu“ važnija od toga da se nahrane gladni, da se uposle besposleni, da se otvore Narodni muzej ili Narodna biblioteka
Nije lako danas biti na čelu Evropske unije. Kad vladar omrkne, sam više ne zna kakav će da osvane. A onda se mora javno ponašati kako stvarno postoje neke vrednosti, neki principi i neka pravila. Srećom, imaju nas koji ćemo tome pružiti bezuslovnu podršku.
Manuelu Barozu i društvu uopšte nije lako. Krenuli su u Brisel da se bave politikom, a stigli su na – iluzionističke seanse. Zar njihov posao ne liči sve više na lebdenje bez uporišta“, vađenje zečeve iz šešira ili pilanje žive žene koja se opet sastavlja pred publikom koja zna da je sve laž, ali zabavlja se dok je cirkus tu.
Zamislite, sedite na velikom prestolu u centru slavne Unije, koja bi se mogla zvati i Peti ili Šesti Rim, pozovete prokuratore neke da prostiš Bosne“ na raport i tražite im da hitno, HITNO, formiraju vladu! A oni u pretsoblju, dok ih držite da malo čekaju, gledaju novine, smejulje se, i cerekaju, jer – u prestonici Unije, plus prestonici NATO alijanse upravo su postigli svetski rekord u neformiranju vlade po okončanju izbora!
Naravno da glavati gospodin“ (ovo citiranje Kočićevih kvalifikativa evro-vlasti iz prošlog veka nema nikave asocijativne poruke koje bi se odnosile na pojedine aktuelne evro-glavare) može stoci iz provincije“ reći da nije njihovo da brinu kako uspešne evropske nacije (ne) ispunjavaju demokratske procedure! I slobodna štampa“ i civilno društvo“ će podržati takav pristup. Jer, ti prljavi Balkanci“ su korumpirani, kako javlja Transparensi intrenešnel“.
Naravno, ovo što sledi prevrtljivi Balkanci“ mu neće smeti reći, ali od kolega iz susednog ministarstva je uz jutarnju kafu već slušao kako se ministarka inostranih poslova Francuske o Božiću provodila u Tunisu na račun odličnog Ben Alijevog prijatelja (Ben Ali je u međuvremenu postao krvoločni diktator, ali njegov prijatelj želi da se sačuva). čak su joj i male aviončiće obezbeđivali da ministarka ne gubi vreme truckajući se u domaćinovim automobilima. Pa i njenim roditeljima je ponuđen neki ugovorčić. Ništa spektakularno, tek da se stariji ljudi obezbede. Teška su vremena, je l’ ?
Taman što su se oni složili da je to incident“, šta bi drugo bilo, kad uz sutrašnju jutarnju kaficu stiže vest da je sam premijer Francuske letovao kod još grđeg diktatora egipatskog dojučerašnjeg prezidenta Mubaraka. Isto džabana, isto avioni, a na račun slave i časti zemlje Francuske, kojoj smo i mi u čast na Kalemegdanu napisali: Volimo Francusku kao što je ona nas volela 1914-1918 godine“.
RAZUMNO POSTUPANJE E, sad bi tu Transparensi“ trebalo da tresne šakom po javnosti i da ovi kvaritelji demokratije lete istog trena. Zna se da Evropa korupciju ne trpi i da ju je proterala daleko na istok. Ali, ipak, ne. Francuski predsednik, taj car koji sedi u fotelji u kojoj je godine svojevremeno proveo i sam general De Gol, istrčava na konferenciju za štampu i kaže: ne! Odlučno ne. Ovi dobri ljudi su izgleda malo pogrešili, ali nećemo da sad rasturamo presvetlu vladu“ zbog toga. To, letovanje, zimovanje, aviončići, besplatni ručkovi, sve su to su sitnice. Ej, narode, ovo je 21. vek. Ima se, troši se. Pustite vi De Gola i Kamija. Ne mislite valjda da bi Karla Bruni pristala da živi u opskurnim bivacima u ratnom egzilu ili po alžirskim predgrađima. Nekad bilo, braćo Francuzi.
Ali ima u Evropi po dubini raznih. Sednu u neki kafić neka ozbiljna zanovetala i napišu pismo Mondu“ da ovako ne valja za Francusku: Kinezi ih gledaju kao kicoše, Amerikanci ih i ne slušaju, Nemcima sve više na jedno uvo uđe a na drugo izađe, Rusi se smejulje… Ej, tako oni sa zemljom koja je porodila ovo doba u Velikim revolucijama, a čiji je jezik bio osnova diplomatske komunikacije novog doba. Ali tu su dva problema. Prvi je što je svima manje-više jasno da opis odgovara stvarnosti, a drugi – da su u zemlji Benžemina Konstana i Emila Zole ti ljudi to morali objaviti kao anomimno upozorenje. Utešno je što je predsednik postupio razumno“. Smenio je bar ministarku. Premijera nije dirao. Predizborni manevri su u toku, piše slobodna štampa s razumevanjem.
Ili zamislite da su nemačkom mladom baronu Karl-Teodoru Gutenbergu, ministru odbrane verovatno najvojničkije nacije na kontinetu, pronašli da je prepisao čitave delove svog doktorata. Nije citirao izvore. I šta? Ostavka! Ne, ne. Zašto bi se zbog takve sitnice gubio“ mlad čovek, zvezda u usponu, rekla je Partija. Neće mu se oduzeti ni neki tempo u usponu. Da, ali opet su se pobinile neke anonimne sile“ u vojsci i rekle: pa, ne može tako prvi čovek Bundesvera, jer to se ne bi praštalo ni studentima koji uče na fakultetima koji školuju pripadnike oružanih snaga. Studentima ne bi, ali Gutenberg bi svom imenu mogao dodati i ono Solomon jer se odlučio za solomonsko rešenje: da se odrekne“ doktorata i da nastavi da obavlja ministarsku funkciju kao da se ništa nije dogodilo. Ali nije kraj. Kopa Gutenberg, ali potkopavaju neki iz vojske, prigovori se uzmuvali kao ose, zasede u javnosti, dodaje ruku Angela… Ipak, ostavka! Na kraju krajeva! Teška srca. Nema demokratske katarze. Još jedna nagodba. Za prsa pre nego što će se Mirko Cvetković, premijer evro-zemlje u nacrtu, odlučiti da rekonstruiše vladu koja se raspala.
Dobro, to je – te zavrzlame oko doktorata – prema onom šta se sve zbiva u vojskama NATO-alijanse, stvarno traženje dlake u jajetu. Na primer, evropske vojske u NATO-formacijama se na avganistanskom frontu svakako drže Ženevskih konvencija i inih pravila ratovanja. Mislim od njih niko nije suđen kao učesnik u zločinačkom poduhvatu“ ili genocidu, ne dao bog. Međutim, krajem februara tekuće godine u jednoj ofanzivi NATO-partnera ubijeno je samo preko jednog vikenda oko sedamdeset civila. Uglavnom žena i dece, javljaju zapadni mediji. Kolaterala, znaće odgovor svaki narednik. Za to se ne odgovara. Treba samo da na vreme javiš da nisi hteo. Američki mediji već razmatraju tezu kako je Barak Obama izgubio Hamida Karzaija“, ali nikome ne pada na pamet da bi ono za šta se prljavim Balknacima“ sudi u Haškom tribunalu trebalo uzimati ne kao pravda specijalis, već kao pravilo u globalnom svetu. Da se na primeru konačno pokaže da stari Noam čomski konstruiše lažne modele kad tvrdi da postoje vredne“ i manje vredne“, da se ne kaže, bezvredne žrtve.
Ali nije trenutak. Kriza je. Kina jača, Pakistan se ljulja, Rusi dižu glavu, Brazil se oteo, čavez seiri… Ne žurimo s tim ženevskim dokumentima. Neka za tako šta odgovaraju Radovan Karadžić i Vojislav Šešelj da se pravda ne demobiliše, a zna se da zapadni momci nisu zlonamerni, oni sve rade u ime demokratije i za dobrobit građana u tim divljim zemljama koji će podržati zapadne vrednosti. A što će neki nastradati. Pa, nema uspeha bez žrtve. Oni koji to sad plaćaju naftom shvatiće jednog dana. Zasad, ne vredi im ni objašnjavati.
Ili uzmimo ta načela o fiskalnoj disciplini“. Kakva opasan spoj reči. Znači ima nekih koji troše više para nego što mogu da zarade pa skupe od poreskih obveznika u budžet. E, to mora da su Afrikanci, Azijati, Severnokorejanci, oni potomci Maja, a i Balkanci… Eto. Nema potrebe da se viče na sav glas, međutim, gotovo sve zemlje evrozone takođe upadaju u takve nepodopštine. Tako su nastali grčki slučaj“, irski slučaj“, čekaju se portugalski, španski itd slučajevi. To je što se tiče stare Evrope“, a koga više uopšte briga šta će biti sa onim severnim zemljicama koje je bilo bitno oteti iz zagrljaja ruskog medveda – Litvanijom, Letonijom, Estonijom. Pojaviće se u završnim izveštajima kao stavke kojima se niko neće ni dičiti ni brinuti o njima. Do boljih vremena.
SEBIčNI MUSKETARI Ili zamislite gospodina Baroza kako razmišlja šta reći Hrvatima koji kucaju na vrata“ Unije o monetranoj kontroli kad mađarski premijer Viktor Orban menja zakon da bi u Savet centralne banke mogao već u martu da ubaci četvoro svojih ljudi. Zviždi se njemu na poruke iz Brisela, on mora da poveća plate“, olakša život penzionerima, popusti malo tu, malo tamo… Šta će biti sa forintom, kao pitaju se evropski eksperti. Važniji su ljudi od forinte i finansijske discipline“, reći će Orban, koga podržava dve trećine Mađara. I ništa.
Ili kad se sad pojavi Gert Vilders, čitava Evropa pozdravi čoveka establšmenta jer bez njega ne bi desnica mogla da ovlada Holandijom. A do juče su ga slali na sud zbog govora mržnje“, netrpeljivosti prema potomcima multikulturalne demokrature. Onda su se tog njegovog demokratskog oruđa“ dočepali Merkel, Kameron i Sarkozi. I, eno ga, dobri multikulturalizam počiva u svežoj humci na velikom groblju evropskih zabluda i žrtava licemerne demagogije. Osmanlija Erdogan im se smeje u lice zbog tolike demokratske principijelnosti“. Nije im drago, ali šta da mu kažu oni koji se nisu mogli složiti da je u osnovi evropske civlizacije hrišćanstvo.
Evropa zato danas pred nekim problemima izgleda kao ovca izgubljena u nekultivisanom zabranu. Tako su je arapske revolucije“ uhvatile u polusnu. Ne samo da Unija ne može da razmišlja šta će to za nju značiti nego se ne mogu složiti ni oko nekih neizbežno logičnih interventnih mera. Britanci i Francuzi šalju specijalne jedinice na tajne zadatke u pustinju da izvlače njihove građane, Grci se udružuju s Rusima i Kinezima, Italijani cvile pred talasom imigranata… čak su se Ujedinjene nacije pokazale kao organizacija višeg nivoa od Unije, koja u budućem svetu treba da nadvlači konop s Brazilom, Indijom, Kinom.
Silvio Belruskoni je nedavno na svoj način parafrazirao čuvenu misao starog Lava Tolstoja sa početka Ane Karenjine“ da sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način“. Italijanski premijer je između dva skandala, koje on proizvodi kao krugove od duvanskog dima, podsetio da Unija postoji kad je svima dobro, a kad neko zapadne u probleme u Uniji, važi pravilo da se svako brine o sebi. Musketrasko svi za jednog, jedan za sve“ zvuči kao ludi krik koji se otima iz sna pred zoru. Možda su neke fuzije privremeno funkcionisale tako, ali nije poznato da je to donosilo uspon, prosperitet, trajanje.
Ali da ne pričamo o onome o čemu niko nema pojma. Biće što će biti.
P.S. A gde smo mi tu?
Stojimo na rubu, povezanih očiju i puni nade da to što jeste ne može biti. Mi čvrsto verujemo da će Unija koja teško može da pomogne sebi sigurno spasiti nas. Našim glavarima je ta alternativa koja nema alternativu“ važnija od toga da se nahrane gladni, da se uposle besposleni, da se otvore Narodni muzej ili Narodna biblioteka. Jedino od te alternative su im važniji profiti naših Evropejaca. Ali to nije tema.
Mi smo tu da Evropu volimo uvek više nego što ona može da nas prezire. Nemački general feldmaršal August fon Makenzen je svojim vojnicima pred polazak na srpski front rekao: Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe.“ Zamislite šta CEO (Chief executive officer) neke nemačke banke danas može reći svojim vojnicima“ koji kreću da na juriš osvoje“ nebranjeno finansijsko tržište jedne raspadnute zemlje na pruzi Berlin-Bagdad. Uzmite tim slepcima sve i što pre! Dajte neki evrić ‘sradnicima’ na terenu. Lakše će ići. Štedite snagu za Ruse i Turke“.
A ne smemo ni pomisliti šta bi se desilo kad bi Angeli Merkel pred posetu najviše srpske delegacije u brifing-fasciklu iz državnog arhiva zalutala fotokopija dnevne zapovesti nemačkog cara Vilhelma svojim vojnicima pred polazak na Srbiju: „Junaci! Šaljem vas u rat protiv jednog malog, ali veoma hrabrog naroda. To su Srbi, koji su za vreme tri nedavna i vrlo teška okršaja sa Turskom, Bugarskom i Austro-Ugarskom pružili svetu dokaza o najubedljivijim vrlinama i sjajnim vojničkim sposobnostima, i koji su, na svojim zastavama, uprskanim krvlju, upisali tokom četiri godine samo nenadmašne i slavne pobede“.
Angela bi se zagrcnula od smeha. Kakve to može imati veze s ovom grupom skauta obučenih kao da se spremaju na modnu reviju. Naša delegacija bi odmah i najodlučnije preduzela sve da dokaže kako je taj papir falsifikat najgore vrste, produkt nekih mračnih sila koje nikad ne miruju u ometanju onih koji su evro-vrednostima bezuslovno odani. Istini za volju, za jednu zemlju koja glavom bez obzira žuri u Evropsku uniju i ne može biti gore klevete. Bože, ako te ima, sažeži u plamenu te grozne tragove primitivne prošlosti ovog naroda. /Bože pravde, ti što spase/od propasti dosad nas,/čuj i odsad naše glase/i od sad nam budi spas…/
