Планински венац Проклетија се простире као везивна спона и природна граница између Црне Горе, Албаније и јужног дела Србије, у северозападном делу њене јужне покрајине, Косова. Овај планински горостас, препун кристално чистим рекама и језерима, своје распростирање започиње од Скадарског језера и реке Дрим на југу, и тако се “провлачи” између Комова и Мокре планине на западу у Црној Гори, потом метохијске долине на истоку и Мокре горе и Суве планине на северу. Јован Цвијић је, истражујући овај појас Динарида, назвао ове планине Проклетијама и тај назив остаде и до данас. Некада су се ове планине звале Монти Троиана, по старој Троји за коју се сматра да је била на месту данашњег Скадра.
Само име ових планина на симболичан начин описује њихову неприступачност, кршевити и љути крашки предео, његову дивљину и непроходност, и не само ове природне карактеристике. У име Проклетија уткан је, на неки начин и онај социолошки аспект, посебно оне друштвено~историјске прилике које су вековима симболизовале овај крај и биле уткане у његов свакодневни живот све до средине XX века, а то су лична несигурност, опасност и анархија.
На планинама Проклетија су многобројни врхови који премашују 2000м надморске висине. Са оне стране која припада Србији, ту су врхови Старац (2426м), потом Каранфил (2480м), затим Жути камен (2522м) и врх Марјаш (2530м), а као круна са ове стране Проклетија, уздиже се Ђеравица са својих 2656м надморске висине. Уједно, Ђеравица је други највиши врх Проклетија, после Језерског врха са 2694м, који се налази на албанској страни.
Самим тим, Ђеравица је највиши врх Србије. Налази се у општини Дечани, тачно изнад манастира Високи Дечани, задужбине српског краља, Стефана Дечанског. Ова област је чувена и по многобројним језерима ледничког порекла, од којих је највеће Ђеравичко језеро, у облику зуба. Језеро се налази на 2200м надморске висине, а из њега истиче река Рибник. У близини су градови Пећ и Ђаковица, као два највећа места западног Космета. На овом потезу може се уживати у страрој балканској архитектури, коју најбоље можете упознати у Пећи.
Она је најбоље оваплоћена у старим кућама које се још зову метохијске куле, међу њима посебну пажњу привлаче Јашар~пашин конак, кућа Протића и, на крају, Тахир бегова кула. Посетите и парк Карачаг и реку Бистрицу, а митска Метохија и град Пећ ће вас заиста заинтригирати. Сам амбијент окружен планинама: Мокра Гора, Шар планина, Проклетије и Паштрик (које ваља обићи и видети) учиниће да поново пожелите да видите Пећ. Као круна авантурисања по овом крају, пре успона на Ђеравицу, највећи грех би, поред Дечана, био не посетити Пећку Патријаршију. То је духовни комплекс састављен од скупа цркава; налази се надомак Пећи, на обали Пећке Бистрице, на улазу у Руговску клисуру. Ово је средњовековни комплекс од изузетног културно~историјског значаја, где је похрањена заоставштина велике уметничке вредности. Такође, поред свега што можете посетити је и Споменик природе Шам~дуд стар 750 година. Читав је крај је попуњен многим атракцијама, и то на веома малом простору, што много доприноси уштеди времена, па ето још додатног разлога за посету. Спремите се за авантуру и пођите тамо где ћете бити најближи небу.
Савети за путовање:
Најбоље је доћи почетком јуна до краја септембра
Набавити добре планинарске ципеле или патике које могу да издрже неприкладан терен
Понесите већи ранац у којем можете спаковати храну, воду, неки мањи шатор и топлију одећу
Постоји могућност камповања где год пожелите, јер не постоји ниједна ознака која забрањује ову активност
Ако путујете из Србије, идите до Пећи. Из Београда постоји поласци бусева према овом граду, а најбоље се распитати на број телефона +381 11 2636 299.
Ако желите да на успон идете са црногорске стране, онда би најбоље било да стигнете до Бијелог Поља. Из Београда сваког дана постоје поласци возом и аутобусом до овог града у Црној Гори. Из Бијелог Поља за Плав полази бус из Рибаревина надомак града. За конкретније информације распитајте се на аутобуској станици у Бијелом Пољу или позовите број телефона +382 50 432 219.
Како се попети на Ђеравицу:
Успон на Ђеравицу је најбоље започети из Дечана, града и манастира на Косову, ако изразите жељу да успон започнете одавде. Пећ је њаближи град, а Дечани су од њега удаљени неких 16км јужно. Када кренете из манастира, идите долином Дечанске Бистрице где на гребену изнад долине започиње стаза ка Ђеравици.
Ево како то изгледа детаљније. Од манастира треба 7км до Кошара, старим прашњавим и неравним путем, али проходним за аутомобил. Ако кренете аутомобилом, у Кошарама га можете оставити након договора са локалним становништвом. Од Кошара успон настављате истим старим путем и након пола километра, скрећете десно, потом настављате даље, па следи друго скретање, и то не идете право на мању стазу, већ скрећете лево на главну цесту. Пратите пут и наићи ћете на мост у лошем стању, а то је уједно и последња тачка до које можете ићи аутомобилом, мада га није безбедно ту оставити. Даље пратите пут све до велике травнате површине и заравни зване Рупа, одакле вам предстоји пешачење са ранцем до врха Ђеравица.
Близу горњег краја Рупе, потражите старе црвене маркере које је некадашња војска бивше Југославије још давно исцртала. Одавде би требало још 4 сата пењања. Пролазите поред потока, затим наилазите на још једну трасу пута која подсећа на пут који су искрчиле дрвосече. Одатле креће стрма стаза на којој бисте требали пронаћи неку од црвених маркација на дрвету. И онда сте на правом путу. Наилази се на неколико пастирских колиба, а затим се стиже до средишта Плочица, са другим пастирским насељем или је то била нека врста планинарског дома. Пратите пут до травнатих падина и висоравни која је погодна за мали предах, а потом прелазите низ гребена и после тога ћете по први пут угледати врх Ђеравицу.
Са друге стране, најчешће освајање овог врха вршено је из суседне Црне Горе, због вишегодишње немирне политичке ситуације на Космету. И по искуствима других, то је свакако најбезбеднији успон, мада не и сувише лаган. Овуда је прошла српска војска у Првом светском рату када се повлачила преко Албаније.
Прво што треба да урадите је да стигнете до Плава, путем преко Бијелог Поља, Берана и Андријевице када долазите из Србије. Из Плава се долази превозом до Бабиног Поља, у насеље Лука, на висини од 1480м. Одатле се стиже у новоизграђене катуне, где се може сместити бар 30 авантуриста. Најбоље би било ту преноћити, а онда пре свитања поранити како би се стигло на врх док је дан, како би се могло уживати у благодатима и лепотама на Ђеравици.
Рано се креће пут подножја Богићевице и одатле се креће пешке пре свитања. Долином Богићевице, пролазећи кроз прелепе катуне, стиже се до истоименог превоја, до тзв. Водица, који се налази на тромеђи. Одатле се креће чувеном патролном стазом која се на појединим секторима налази на самој граници са Албанијом. Потом се стиже на прва ледничка језера у самом подножју Ђеравице. Ту се узима вода за остатак пута и следи коначан успон до врха. Гледајте да се успон започне веома рано како бисте успели да се вратите до 19х назад. Враћање је истим путем.
Извор АВАНТУРИСТА
