Roland Garros će pokazati koliko je šampion spreman. Tu je pre dve godine stavio tačku na seriju vanplanetarnih uspeha. Novak Đoković danas protiv Brazilca Silve (132), baš iz Bulonjske šume, kreće u novi pohod na vrh, a uoči starta na drugom grend slemu dao je ekskluzivni intervju za “Novosti”
– Dobro sam. Spremam se. A da li sam spreman ili ne, to će se videti na turniru. Nemam pasulj da bih mogu da ga okrenem i vidim šta će da se dogodi. Ono što osećam je zahvalnost, Bogu, životu i doktorskom timu što sam u stanju da sada igram bez bola.
o Povreda je, znači, prošlost?
– Nadam se da sam na duže staze uspeo da rešim taj problem koji me je mnogo mučio poslednjih godinu i po. Sve je još poprilično sveže. Kažu da takva vrsta ožiljka može da boli šest meseci. Van terena to osećam svakog dana, ali na terenu, zasad, nemam bolove. Ponekad, malo, ali sve je to podnošljivo. U mečevima, kada se se zagrejem, sve je u redu. Pogotovo sad, u Madridu i Rimu, gde je sve bilo odlično, što me raduje. To mi dozvoljava da se usredsredim na ono što je najbitnije, a to je izgradnja samouverenosti na terenu. A ona dolazi vremenom, strpljenjem. Naučio sam to u poslednjih pet-šest meseci. Moram da verujem u taj proces.
o U prvom trenutku ste poranili s povratkom?
– Iskreno, bio sam dosta nestrpljiv. Uzeo sam sam šest meseci pauze da bih prošle godine zalečio povredu. Rečeno mi je da ne moram da idem na operaciju lakta, koju sam gledao da zaobiđem. Počeo sam da treniram u novembru prošle godine za novu sezonu, i bol se opet vratio. Moram da priznam da sam bio frustiran zbog toga. Hteo sam da igram, bol sam uz pomoć određenih terapija uspeo da eliminišem na neko vreme, ali se tokom turnira u Australiji vratio. Bio je to dosta nezgodan period. Fizički, ali i psihički i emotivno, sve je to nekako trebalo podneti i izdržati, a najviše prihvatiti. Posle operacije, niko mi nije preporučio da idem u Indijan Vels. Odlučio sam na svoju ruku, jer sam verovao da mogu, da sam spreman, ali sam bio daleko od spremnog. Iz ove perspektive, pogrešio sam. Ali, greške su sastavni deo života.
o Sada je situacija sasvim drugačija?
– Fizički sam, u svakom aspektu, apsolutno mnogo bolje nego što sam bio pre dva meseca. Nedostajalo mi je samopouzdanje koje se dobija mečevima. Mislio da to neće toliko uticati na mene, ali očigledno jeste. Teško je to steći samo treningom i van terena. Možda to neko može, ali u mom slučaju mečevi su se pokazali kao neophodni da bih mogao da se vratim na određeni nivo.
o Da li sebe ponovo vidite kao svetskog reketa broj jedan?
– Da ne želim da budem broj jedan i da osvajam velike turnire, ne bih profesionalno igrao tenis! Osvojio sam 12 grend slemova u svom životu, 30 mastersa i ne znam koliko turnira do sada. Posle svega, niti znam, niti želim da dođem na turnir samo da bih učestvovao!
VAJDU VIĐAM ČEŠĆE NEGO MAJKU
Sad će, ponovo sa Vajdom, sve biti lakše? – Vajda je moj životni saputnik, više nego trener, neko ko je meni veoma drag. Obeležio je dobar deo mog života, na terenu, ali i van njega. On je osoba s kojom sam vrlo blizak. Delio sam mnoge nezaboravne trenutke sa njim. Viđao sam ga mnogo češće nego majku! Teško mi je da sa bilo kojim trenerom budem na nekoj vrsti distance. Odnos je uvek morao da bude jako prisan i blizak, prijateljski, jer u suprotnom nisam mogao da funkcioišem. Marjan me izuzetno dobro poznaje i doprinosi mentalnoj jasnoći koja mi je potrebna, posle svih ovih stvari sam doživeo u poslednje vreme. On je neko ko može zaista da me, na neki način, usmeri na put kojim želim da idem.
o Možete li da procenite, kada bi taj veliki kambek mogao da se dogodi?
– Lepo bi bilo kada bi neko mogao da otvori karte i da mi kaže kada će to biti! Neke stvare u životu ne mogu da se znaju. Čovek ne može da preskače stepenice. To je velika lekcija koju sam naučio. Verujem da je mnogim sportistima ta lekcija potrebna. U današnjem sportu, zbog medicine koja je fokusirana na kratkoročna rešenja, vidim koliko se, u stvari, sportisti ne brinu o sebi, nego traže samo brzopleti izlaz u vidu injekcije, pilule ili operacije koji će što pre da im dozvole da se vrate u takmičarski ciklus. Nisu im bitne posledice po zdravlje koje to što uzimaju može da ima, što je, zaista, zastrašujuće. I ja sam bio dosta nestrpljiv. I dan-danas sam u nekim stvarima, pa tu lekciju kontinuirano moram da učim, i u životu, a pogotovo u tenisu.
o Nestrpljiva je i publika. Sada se svi na društvenim mrežama trude da vam daju neki savet, znaju šta je za Noleta najbolje…
– Razvoj kritičkog mišljenja je osnov razvoja ljudskog bića, obrazovanja i karakternih osobina! Podržavam da svako ima svoje kritičko mišljenje i poštujem slobodu da kaže, napiše i izrazi se na način na koji želi. To me, međutim, apsolutno ne dotiče, jer sam se, već dve godine, potpuno izdvojio iz praćenja komentara, negde posle osvajanja Rolan Garosa. Prate to ljudi koji rade sa mnom i prenose mi samo ono što se kontinuirano dešava.
o Jesu li vam preneli i to da mnogi smatraju da biste odmah pobeđivali, ako biste pojeli tri šnicle?
– Ma, u pravu su ljudi. Treba pojesti za doručak tri punjene vešalice, za ručak kobasice, a onda da sa teletinom sve zapečati pred spavanje, da bude lako u stomaku. I onda si super spreman da izađeš na teren!
o Šta vam daje energiju?
– Najveća energija koja može da se dobije dolazi iz glave, srca i duše. Glavni izvor energije crpim iz motivacije i strasti. Podrška porodice mi je veoma važna, jer bi mi bez nje bilo veoma teško da se bavim ovim sportom i ostvarim to što sam postigao. Najveću energiju crpim iz ljubavi bližnjih, sreće i radosti koju mi pružaju.
Pročitajte još: Nadal: Novak može do titule na Rolan Garosu
o Imate li poruku ljubiteljima tenisa u Srbiji?
– Volim vas i zahvaljujem vam se na svoj podršci koju ste mi do sada davali! Svima onima koji veruju u mene i podržavaju me u ovim trenucima kada nemam vrhunske rezultate na koje su navikli. Ne mogu ništa da im obećam, niti želim da obećavam, osim da ću, dok me god budu gledali na terenu, davati svoj maksimum. A za rezultate će se postarati Stvoritelj.
PREKID SARADNjE NIJE BILA GREŠKA
DA li je bila greška što ste raspustili stručni štab prošle godine? – Ne, nije to bila nikakva greška! Bila je to i moja i Vajdina odluka. Potrebna nam je bila svima pauza, i Fil-Griču, i Miljanu Amanoviću, i Marjanu. Bilo je to deset godina veoma uspešne saradnje, ali i deset godina velike posvećenosti.
izvor : novosti.rs
