Prema podacima, kojima raspolaže Ministarstvo za dijasporu, najveći centar srpske dijaspore su SAD. Prema nekim procenama, oko milion naših sunarodnika tamo živi i radi. Osim SAD, i Nemačka je jedan od vodećih centara, jer oko 700 hiljada naših građana živi u toj zemlji. Značajni centri su i Austrija i Švajcarska, dok Velika Britanija ima manji broj naših sunarodnika i to je, uglavnom, politička emigracija, koja je otišla posle 1945. godine, rekao je za emisiju Korak bliže biznisu pomoćnik ministra za dijasporu đorđo Prstojević. Razgovor vodila Ranka Pavlović.
Ministarstvo za dijasporu, već drugu godinu za redom, realizuje projekat, koji je namenjen povratku mladih, obrazovanih ljudi iz rasejanja. Poziv, upućen studentima evropskih i svetskih univerziteta, i ove godine biće obnovljen. Poslednjih godina, pedesetak studenata našeg porekla, tokom letnih meseci boravi u Srbiji, i imaju praksu u eminentnim stranim kompanijama. Mislimo da je to dobar most za upoznavanje privrednog ambijenta Srbije, ali i mogućnost da se zaposle u tim kompanijama, koje izuzetno cene strano obrazovanje i znanje jezika.
Dijaspora je zainteresovana za otvaranje biznisa u Srbiji, a prema podacima, koje ima resorno Ministarstvo, kapitalom iz dijaspore do sada je otvoreno više od 1000 firmi. To je respektibilan broj, naglasio je Prstojević, posebno kada se ima u vidu ogromna potreba za otvaranjem malih i srednjih preduzeća, koja mogu biti lokomotiva razvoja u lokalnoj sredini. Ovi podaci se registruju od 2000-te godine u Centrima za dijasporu, pri regionalnim privrednim komorama. Statistika pokazuje da su ljudi iz rasejanja, uglavnom, investirali u regione iz kojih potiču. U tim firmama trenutno radi oko 22 hiljade ljudi. Najviše se ulaže u proizvodnju, uslužne delatnosti, ugostiteljstvo, turizam, pa i medicinske usluge. Za potrebe potencijalnih ivestitora iz rasejanja publikuje se veliki broj raznih priručnika i biltena, koje ne radi samo ovo Ministarstvo, nego i druge institucije, kao što je Agencija za promociju izvoza SIEPA i Privredna komora Srbije. Ministarstvo za dijasporu je uradilo treći DVD o mogućnostima ulaganja u opštine i gradove Srbije. Preko 70 opština poslalo je 165 projekata, koji se odnose na konkretna ulaganja, i iz tog materijala mogu da se dobiju sve potrebne informacije.
U Srbiji radi mnogo uspešnih firmi, čiji su vlasnici kapital zaradili u inostranstvu. Među njima je Aero Ist Jurop iz Kraljeva, koja je dobila nagradu SIEPE za nabolji izvozni proizvod za 2009. godinu. Firma se bavi proizvodnjom lakih aviona i to je pokazatelj da dijaspora ima kvalitetne proizvode, tražene na svetskom tržištu. Istovremeno, i domaća privreda umnogome dobija sa idejama i poslovnim uspesima, koje dijaspora ostvaruje u Srbiji sa svojim firmama. Takođe, interesantna je i firma Lab Grup iz Šida. Reč je o povratnicima iz Švedske i Nemačke, koji su investirali nekoliko miliona evra u proizvodnju lakih plastičnih gajbica za transportovanje određenih proizvoda u supermarkete. Sistem je nov, nova je i tehnologija, koja se sada koristi i van granica naše zemlje, što pokazuje da je to još jedan dobar izvozni proizvod.
Mogućnosti za obostrano korisno ulaganje su ogromne. O tome svedoče i podaci o doznakama iz inostranstva, koje naši ljudi iz rasejanja šalju rodbini i prijateljima. Ta sredstva najčešće odlaze u potrošnju, a mogla bi da se iskoriste za pokretanje biznisa. Ministarstvo za dijasporu je procenilo da su u 2009.godini doznake iznosile 5,5 milijardi evra, a do istih podataka je došla i Svetska banka. Tokom poslednjih 5 godina ukupan priliv od deviznih doznaka bio je 15,8 milijardi dolara ili 12 milijardi evra. To je zvaničan podatak Narodne banke Srbije, koji je nešto niži od procene Ministarstva, jer se registruju samo bankarski transferi novca. Ova sredstva, očigledno, umnogome doprinose ekonomskoj stabilnosti zemlje. Devizni priliv po ovom osnovu veći je od svih stranih direktnih investicija. Bolje informisanje dijaspore o pogodnostima i lokacijama za investiranje može da doprinese da bar deo novca ne ide u puku potrošnju već da, na obostranu korist, bude upotrebljen za profitabilne poslove i otvaranje novih radnih mesta, rekao je Prstojević.
Dijaspora vrlo pažljivo prati ekonomska, ali i politička kretanja u Srbiji. Ministar Srđan Srećković je izneo predlog, koji je potekao od dijaspore, da naši ljudi iz rasejanja imaju svoje predstavnike u Parlamentu. Sudbina ovog predloga, međutim, ne zavisi samo od resornog Ministarstva i Vlade, već je potreban širok politički konsenzus da bi se on prihvatio. Verujem, naglasio je Prstojević, da je i samo pokretanje tog pitanja otvorilo mogućnost za razmišljanje o tome i da ćemo jednog dana dočekati da i dijaspora ima svoje predstavnike u srpskom Parlamentu.
Ministarstvo za dijasporu, istovremeno, prati sprovođenje međunarodnih ugovora, kao i ostvarivanje prava srpskog naroda u svim državama, u kojima žive naši sunarodnici. Kada je u pitanju zaštita jezika i pisma, cilj Ministarstva je da što više naših mladih državljana, koji žive u inostranstvu, pohađa škole srpskog jezika. Trudimo se, kazao je Prstojević, da sve škole i crkvenoškolske opštine opskrbimo sa didaktičkim sredstvima i udžbenicima za učenje maternjeg jezika, a organizuju se i letnje škole i kampovi. Jedna od najboljih manifestacija u Srbiji za decu iz dijaspore je moba u Soko Gradu, u organizaciji Srpske pravoslavne crkve. To je jedna od najuspešnijih manifestacija, gde osim jezika deca uče i o kulturi, veri i tradiciji matične zemlje. Ministarstvo podržava i manifestacije, kao što su evropske smotre folklora i kulturno-umetnička društva, koja rade u inostranstvu.
Na pitanje – zašto je investiranje baš u Srbiju profitabilan posao?, Prstojević je odgovorio da postoje brojne prednosti, u odnosu na zemlje iz okruženja. Srbija jedina ima potpisan Sporazum sa Ruskom Federacijom o bescarinskom izvozu, a potpisan je i Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama CEFTA. Srbija pruža poreske olakšice i subvencije investitorima, postoji širok spektar kredita, posebno za mala i srednja preduzeća. Geostrateški položaj je dobar, a radna snaga jeftinija nego u okruženju. Sve to čini Srbiju dobrom lokacijom za investiranje. Postoji i niz drugih pogodnosti, kao što je Prelazni trgovinski sporazum sa EU, kojim je Srbija trasirala put ka evropskim integracijama, zaključio je pomoćnik ministra za dijasporu đorđo Prstojević.
