Nekadašnja SFRJ je imala nekoliko diplomatskih predstavništva u Australiji (pored Ambasade u Kanberi postojali su i konzulati u Sidneju, Melburnu i Pertu). Medutim, u poslednjoj deceniji, ova predstavništva su svedena na Ambasadu u Kanberi i Generalni konzulat u Sidneju.
Tako su mnogobrojni naši iseljenici izvan Sidneja osudeni da sve svoje pravne probleme rešavaju putem pošte i telefona ili da cekaju retke posete predstavnika konzulata njihovim gradovima. U udaljenim gradovima kao što je Pert, prode skoro godina od jedne do druge posete nekoga iz JU-diplomatije. Naši ljudi ne skrivaju svoju ljutnju zbog toga, jer se s pravom osecaju zaboravljenim.
U Pertu je upravo održan i jedan konzularni dan za naše u Zapadnoj Australiji, a mesto susreta je bila turisticka agencija „Global Plus Holidays“. Iskoristili smo ovu posetu da razgovaramo sa gospodinom Brankom Radoševicem, vršiocem dužnosti generalnog konzula SRJ u Sidneju.
Gde do formulara u Pertu?
Gospodin Branko Radoševic nas je zamolio da prenesemo svim našim ljudima koji žive u Pertu da za sve formulare i overe potpisa mogu da se jave Dragani Krstic iz „Global Plus Holidadžs“ ili Veroniki Pavlovic iz Jugala. One imaju deponovane potpise konzulata – tako da mogu da ubrzaju postupak overe dokumenata.
Medu razlozima retkih poseta iseljenicima u Zapadnoj Australiji naš sagovornik navodi njihov razmerno manji broj nego u istocnim državama, ali i nedostatak finansijskih sredstava za troškove.
Zatvaranju konzulata u Pertu i Melburnu „kumovala“ je, medutim i zemlja-domacin:
– Konzulat je zatvoren 1992. godine, na zahtev australijske strane – kaže Branko Radoševic. – Odlukom Saveta bezbednosti, naime, Jugoslaviji su nametnute sankcije kojima je, uz ostalo, ogranicen i broj diplomatskih predstavnika. Tako je došlo do zatavaranja dva konzulata i smanjenja osoblja u Sidneju i Kanberi. Tek normalizacijom diplomatskih odnosa – razmenom ambasadora i podizanjem diplomatskih predstavništava na rang ambasada, stvari su pocele da se krecu uzlaznom linijom. Nažalost, ni do danas ni Melburn ni Pert nisu otvoreni i stvarno je teško reci kada ce i da li ce biti ponovo otvoreni.
• Nakon pada prošlog režima u Beogradu smenjen je i Dragan Dragojlovic, ambasador SRJ u Kanberi. U ovom momentu, Jugoslavija još nema ambasadora u Australiji. Kada se ocekuje i da li se zna ko ce biti?
– Što se tice novog ambasadora ocekujemo njegovo postavljenje. U ovom momentu, ja ne mogu da spekulišem imenima, to nije obicaj, sve do casa kad zemlja u koju se ambasador upucuje ne prihvati njegovo imenovanje. Ja mogu samo da kažem iz iskustva da na osnovu dosadašnjeg toka procedure možemo ocekivati imenovanje ambasadora u Kanberi pocetkom iduce godine.
Zaceliti stare rane
O prevazilaženju nepoverenja izmedu dela naših ljudi ovde i jugoslovenskih predstavništava, Branko Radoševic kaže:
– Svi treba maksimalno da se založimo da se te ograde koje još uvek postoje polako eliminišu. Verujem da je u prošlosti bilo razloga da ljudi imaju veoma oprezan stav prema našim predstavnicima u pojedinim fazama, s obzirom na njihovu pripadnost vladajucoj strukturi. Na drugoj strani, ovde su živeli ljudi koji su pripadali opoziciji, i to je bio jedan od razloga što su i otišli. Mislim da treba mnogo strpljivog rada da se neke stare rane polako zalece i da mi svi funkcionišemo u interesu dijaspore i njenih veza sa zemljom-maticom.
• Kako su se prošlogodišnje promene u otadžbini odrazile na položaj naše diplomatije, a ujedno i naše dijaspore u Australiji?
– Što se tice našeg rada, treba da kažem da smo se uvek trudili da u odnosu na našu dijasporu radimo u skladu sa zakonom i profesionalno. Generalni konzulat je jedna strucna institucija gde ljudi dolaze da reše citav niz svojih problema, pocevši od viza, pasoša, raznih pravnih problema – sve ono što se tamo završava u opštini, policiji, vojsci – sve je to ovde posao konzulata. Uvek sam verovao da konzuli treba da budu državni službenici koji ce savesno i do kraja da sprovode zakon, koji se donosi u paralmentu. Mi treba da ga sprovodimo bez ikakve diskriminacije u odnosu na bilo koga. Ja se tako trudim ovde, ali to ne mogu da kažem i za moje druge kolege. Da je tako bilo, verovatno ne bi usledio opoziv mog prethodnika. U zemlji se rad naše diplomatije pažljivo prati i kako mi kao profesionalni kadar SMIP delujemo. Mi smo ovde prevashodno zbog vas u dijaspori.
• Naši ljudi ovde negoduju zbog visokih cena usluga i verujemo da je to jedan od glavnih razloga što mnogi izbegavaju da izvade jugoslovenske pasoše. Ovde se za pasoš naplacuje nekoliko stotina dolara, dok se ista isprava u Beogradu može dobiti za svega 20-tak dolara. Zašto je to tako?
– Razlike u taksama su ogromne. Za pasoš SRJ (novi plavi) sa rokom važenja od deset godina taksa iznosi 286 dolara. Cene su odredene Zakonom o administrativnim taksama Vlade SRJ koje su donete u normalnom zakonskom postupku i objavljene u Službenom glasniku SRJ. Naša predstavništva su vec mnogo puta skretala pažnju nadležnim organima u zemlji na cene. Mi stvarno ne možemo tu ništa da uradimo.
Prvi posao u diplomatiji
Branko Radoševic je posebno istice kako je pocastvovan što je dobio priliku da otvori Festival jugoslovenskog filma u Pertu koji smo svi dugo cekali.
– Pert je moje bio prvo diplomatsko mesto, pre skoro dvadeset godina i od tad sam zaljubljen u ovaj divan grad koji ima divne ljude – gde je mnogo naših ljudi našlo mesto za svoj novi život i da gradi svoju buducnost. Želim svima da se zahvalim na podršci koju nam pružaju time što su ostali u kontaktu sa nama.
• Tokom letnje sezone, odlukom Savezne vlade, gradanima iz Evropske unije, Kanade, SAD i Australije ukinute su vize na turisticka putovanja u Jugoslaviju. Do kada ce ta odluka važiti i da li se promenila procedura izdavanja viza nosiocima australijskih putnih isprava?
– Savezna vlada je donela posebnu uredbu kojom je u turistickoj sezoni od 1. jula do 30. septembra putnicima iz pomenutih zemalja omogucila da na granici dobiju posebnu turisticku propusnicu koja se naplacuje 310 dinara ili oko 10 maraka i koja važi mesec dana. Ta uredba ima ograniceno važenje do kraja meseca. Pretpostavljam da ce i sledece godine ista uredba biti ponovljena ili ce u meduvremenu doci do liberalizacije viznog režima jer su aktuelni zakoni u reviziji. U meduvremenu, vlasnici stranih pasoša i dalje treba da za dobijanje vize obezbede garantno pismo iz Jugoslavije.