Strateški pravci daljih reformi vec su utvrdeni, a stabilnost ostvarena u prošle dve godine omogucava prestrukturisanje privrede – preovladujuca je ocena ekonomista sa jucerašnjeg razgovora u beogradskom Medija centru. O ekonomskoj politici za 2003. godinu i konceptu budžeta govorili su prof. dr Nebojša Savic, prof. dr Zoran Popov i dr Milan R. Kovacevic.
U uspešan bilans ekonomske politike u ovoj godini ubrajaju se stabilne cene, kurs i liberalizacija tržišta. Sadašnja faza može se oznaciti kao period izgradnje institucija, ocenio je dr Savic, napominjuci da se u tome kasni. Na takav trend uticale su razne nepovoljne politicke okolnosti, pa bi najbolje bilo da se privredno zakonodavstvo zaokruži u naredna dva meseca usvajanjem vec pripremljenih sistemskih ekonomskih zakona.
Kako je naveo dr Savic, u tekucim ekonomskim kretanjima danas je stanje bolje nego na pocetku godine. Doduše, rast industrijske proizvodnje za prvih devet ovogodišnjih meseci, u odnosu na isti prošlogodišnji period, manji je od projektovanog i iznosi 1,1 odsto. Ali, inflacija ostaje u okvirima od oko 15 procenata, a u spoljnoj trgovini nastavlja se rast izvoza, koji se u prosecnom mesecnom nivou ustalio na oko 200 miliona dolara.
I prema ocenama dr Zorana Popova u prošle dve godine reforme su uspešno sprovedene. Inflacija je primerena, a porastao je životni standard.
– Naredna godina ce biti teška i ekonomski neprijatna. Sada je jasno da u iducoj godini nece biti moguce da se ostvari planirani porast domaceg proizvoda od novih pet procenata. Nece biti moguce ni da se ostvari priliv stranih investicija od oko dve milijarde dolara, a glavni ogranicavajuci faktor je visoka javna potrošnja na koju odlazi polovina domaceg proizvoda – rekao je dr Popov.
Prema njegovoj oceni, u 2003. godini ce za isplatu otpremnina biti potrebno obezbediti oko sto miliona evra, pošto se po radniku prosecno placa oko 2.500 evra. To je znatan izdatak, a povecace se i troškovi za socijalno ugrožene. Najvažniji deo ekonomske politike za narednu godinu bice restrukturisanje privrede. Tek uz bržu privatizaciju, efikasnije prestrukturisanje i poboljšanje izvozne strukture moguce je privlacenje vecih investicija i brži ekonomski razvoj.
Medutim, prema oceni dr Milana R. Kovacevica, ekonomske reforme ne mogu da dobiju najpovoljniju ocenu, pre svega zbog jake uloge države. Dok se gase mnoga preduzeca i ljudi ostaju bez posla, ne stvaraju se mogucnosti da se brže otvaraju nova preduzeca, niti se podsticaj za to vidi u novom paketu poreskih zakona. On je upozorio da politicka dogadanja imaju uticaja na rezervisanost stranih investitora, pa smo i dalje zemlja visokog rizika.
Poruka politicarima
Odgovarajuci na novinarsko pitanje o tome kako ce najnovije afere tipa „Orao“ ili zbivanja vezana za Hag uticati na ekonomska kretanja, dr Popov je rekao da to nema veceg znacaja. To je, zapravo, opomena našim politicarima da malo „uvuku rogove“, ocenio je dr Popov.
Visok budžet
Prema recima dr Milana Kovacevica, republicki budžet Srbije za 2003. godinu je visoko planiran. Jer, ukoliko iznosi 270 miliona dinara, onda je rec o povecanju od oko 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu. To je visoka stopa rasta, pri planiranoj inflaciji od oko devet procenata i pri predvidenom porastu domaceg proizvoda od oko pet procenata za 2003. godinu, smatra dr Kovacevic.
Promena kursa podstakla bi inflaciju
Profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu Zoran Popov i Nebojša Savic ukazali su juce da „obaranje“ kursa dinara ne bi znacajnije doprinelo rastu izvoza, ali da bi sigurno povecalo inflaciju u zemlji, jer je naš uvoz veliki.
Savic je na konferenciji za novinare upozorio da bi u slucaju prilagodavanja kursa dinara, na zahtev izvoznika, došlo do smanjenja motiva za povecanje produktivnosti, a upravo je ona, kako je naglasio, uslov za povecanje konkurentnosti domace robe na stranom tržištu.
„U ovom trenutku kljucna stvar je povecanje konkurentnosti izvoza“, napomenuo je Savic i ponovio da se devalvaciji nacionalne valute, kada je to potrebno, pribegava u sistemu gde postoji fiksni kurs, što nije naš slucaj.
Savic je skrenuo pažnju da bi promena kursa dinara dovela i do neželjenih nesporazuma sa Medunarodnim monetarnim fondom.
„Promena kursa nece znacajnije doprineti rastu izvoza, a doprinela bi podgrevanju inflatornih ocekivanja“, zakljucio je Popov.
