Od časa kada 1. januara iduće godine bude stupio na snagu novi nemački zakon o doseljavanju stranaca, vlasnici „zelenih karti“ dobiće mogućnost da trajno reše svoj radno-boravišni status (umesto ograničenog četvorogodišnjeg mandata). Reč je o kompjuterskim stručnjacima sa raznih strana sveta (među njima je i nekoliko stotina naših ljudi). NJih je nemačka vlada sredinom 2000. godine pozvala da pomognu njenoj privredi jer se osećao veliki nedostatak stručnjaka tog profila. Prilikom dolaska obećano im je da će naredne četiri godine imati radna mesta i dobra primanja, ali niko tada nije znao odgovor na pitanje šta posle isteka tog mandata.
„Prvi“ ostaje u Nemačkoj
Nemački mediji su posebnu pažnju posvetili sudbini Indonežanina Harijanta Vidžaje, prvog dobitnika „zelene karte“. NJemu je lično tadašnji ministar rada Valter Rister pred TV kamerama uručio taj papir i ova slika je od tada u Muzeju nemačke istorije u Bonu. Nedavno je 29-godišnji inženjer informatike najavio da namerava da ode u SAD, jer mu status u Nemačkoj nije rešen, ali se sada predomislio, pošto je novim zakonom dobio ono što je želeo.
Jedna od odredbi novog zakona o strancima rešila je i tu neizvesnost, pa će vlasnicima „zelene karte“ biti obezbeđen ostanak u Nemačkoj. U istom „paketu“ je dozvoljen i produženi jednogodišnji boravak stranim studentima koji diplomiraju na nekom od nemačkih univerziteta. U tom roku oni će imati priliku da se okušaju na domaćem tržištu rada i ukoliko pronađu sebi neko radno mesto, dobiće trajni boravak ne samo za sebe, već i za bračnog druga.
Trenutno je od 163.000 stranih studenata u Nemačkoj (koji nemaju nemačku maturu, već su došli iz sveta da bi tu studirali), njih 90.000 stiglo sa drugih kontinenata i po ocenama domaćina – dobro su se integrisali u novu sredinu, jer su naučili jezik i prihvatili način života kakav vode i njihovi nemački vršnjaci.
– Najbolju prođu i ubuduće će imati inženjeri eketronike i informatičari, jer nemačkoj privredi svake godine nedostaje po 13.000 stručnjaka tih profila. Tek 2006. godine će broj diplomiranih studenata u tim oblastima dostići 8.000, ali će i dalje trećina radnih mesta za njih ostati upražnjena, kaže Rolf Izerman sa Tehničkog univerziteta u Darmštatu.
