Od utorka, kada je objavljen apel 42-godišnje Dragice Anđić iz Bijeljine, nezaposlene samohrane majke 15-mesečne Anđele, telefon neprekidno zvoni u njihovom skromnom domu u kome jedino ljubavi ima u izobilju.
– Od kada znam za sebe niko mi nije toliko lepih reči uputio kao čitaoci „Vesti“. Iako pomoć još nije počela da stiže, meni je ogroman kamen pao sa srca. Anđela više nije samo moja briga i zato sam uverena da će bez posledica po rast i razvoj prebroditi ovaj period u kome smo bez ikakvih prihoda. Onog časa kada ponovo dobijem posao i primim prvu platu, zamoliću sve te dobre duše da okrenu glavu ka nekom drugom detetu i pomoć usmere nekoj mojoj sestri po mukama – pričala je novinarima „Vesti“ Dragica Anđić, glasom zvonkim kao u devojčice i toliko različitim od onog umornog i zabrinutog kada je molila da se priča o njoj i njenoj ćerkici nađe na stranicama Humanitarnog mosta.
Bilo je to nedugo pošto je ostala bez mesečnog prihoda od 80 konvertibilnih maraka koliko je Anđela dobijala od države do svog prvog rođendana. Potrošena je i ušteđevina koju je Dragica skupila, radeći do samog porođaja. Svativši da čovek koga je volela nije spreman da sa njom deli i obaveze roditeljstva, ona je u ćevabdžinicu, na svoje radno mesto, dolazila u prvu smenu, a odlazila sa trećom, poslednjom.
Školska drugarica
– Javila mi se drugarica iz Australije. Išle smo u isti razred Sređne upravne škole u Loparama. Zove se Vasiljka. Sećam se da je rodom iz obližnjeg sela Brusnice, ali prezimena nikako ne mogu da se setim. Nismo bile u kontaktu od mature, pune 22 godine. Kaže mi, kad je videla moju sliku u novinama i pročitala priču, uošte nije bila sigurna da sam to ja. Pozvala je da proveri. Možete misliti koliko sm bile uzbuđene i šta smo sve imale da ispričamo jedna drugoj. Ona sa suprugom i decom živi srećno u ovoj dalekoj zemlji. Povremeno dolazi kod svojih. Biće prilike i da se vidimo. Tek tada našem razgovoru neće biti kraja – kaže Dragica Anđić, kojoj će školska drugarica takođe pomoći.
– Ni jednog časa nisam zažalila što sam odlučila da rodim. Anđela je najlepše što mi se dogodilo u mom ne monogo srećnom životu. Ipak, potvrda ispravnosti moje odluke koju danima slušam od čitalaca „Vesti“, pravi je melem za dušu. Jedna divna majka troipogodišnje devojčice iz Austrije pričala mi je da se punih deset godina borila da je dobije. U njenim očima ja sam prava srećnica jer me je sam Bog nagradio Anđelom. Najavila mi je pomoć. Poslaće i vitaminske preparate za jačanje imuniteta, s obzirom da ja svojoj ćerkici nisam u mogućnosti da pružim kvalitetne obroke, primerene deci njenog uzrasta i da sve češće oboleva od bronhitisa. Biranim rečima pitala me je da li bih prihvatila paket sa odećom njene devojčice. Naravno, odgovorila sam. Svaka majica Anđeli, meni novac u džep – nastavlja ova brižna majka, koju je život naučio da bude racionalna i uskladi želje i mogućnosti.
Sa istim oduševljenjem priča Dragica Anđić i o dugom razgovoru sa našom čitateljkom Belmom iz Australije. Prezime joj nije rekla, ali Dragica će ga uskoro saznati, jer za dan-dva treba da stigne obećana donacija. Ova dobrotvorka rodom je iz Bijeljine. Nošena bezumljem rata morala je da napusti zavičaj. Ali, zbog toga nije prestala da voli ljude koji su ostali da žive ili stigli u Bijeljinu iz nekih drugih krajeva, kao Dragica, na primer.
I dobrotvoru iz Švajcarske, rodom iz Doboja, Dragica ne zna prezime. Zna da se zove Jovica i da planira dolazak u zavičaj kada će upoznati majku i ćerku i uručiti im pomoć. Biće tu i neka vredna igračka po kome će ga Anđela dugo pamtiti.
Kontakt adresa
čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu Dragici Anđić da prehrani svoje dete dok ne dobije posao koji uporno traži, mogu je pozvati telefonom i dogovoriti se o načinu dostave donacije. Majci i ćerki svaka je pomoć dobrodošla. Adresa je: Ulica kneza Ive od Semberije 47 A/39, 76.300 Bijeljina, RS – BiH, a brojevi telefona: ++387 55 202 527 ili ++387 65 808 190.
Kao i uvek do sada, Redakcija „Vesti“ na usluzi je svim budućim donatorima.
– Imala sam i poziv iz Švedske, a mnogo poruka stiglo mi je putem mobilnog telefona iz svih krajeva sveta. Na prve sam odgovorila. Nažalost, meni je svaka para dragocena, tako da nisam u mogućnosti svima da se zahvalim na toplim rečima i tako snažnoj moralnoj podršci. Zato to činim posredstvom „Vesti“ – kaže Dragica Anđić i dodaje da su prve donacije već stigle, a to su san bez košmara i buđenja bez straha i pitanja kako će preživeti taj i naredni dan.
