U Klivlendu je nedavno objavljeno da je Zadužbinski fond prote Slobodana i protinice Ane Živadinović ugašen, jer su sva sredstva podeljena. Fondom je administrirao, po odluci oca Slobodana, koju je usmeno saopštio izvršiocu testamenta Marti Tejlor, prota Mateja Matejić. U Fondu je bila suma od 68.760 dolara. Protojerej-stavrofor Slobodan Živadinović preminuo je 11. januara 2000. godine u Kentonu, Ohajo, gde je 40 godina bio paroh Srpske pravoslavne crkve Svetog đorđa. Bio je veoma poštovan i voljen sveštenik i sa svojom suprugom, protinicom Anom, poznat po gostoljublju. Pojedinci i grupe iz Amerike, Kanade ili Evrope uvek su uživali njihovo toplo i iskreno gostoprimstvo.
– Prota Slobodan je imao mnogo vrlina, ali, verujem, ljubav je bila ta koja ga je učinila velikim, poštovanim i voljenim. Voleo je svoje parohijane, svoje srodnike, svoje prijatelje, pa čak i ljude koji mu nisu bili prijateljski naklonjeni. Svoju veličinu je najočitije pokazao svojom ljubavlju za decu. Zidovi parohijske kuće u kojoj je stanovao bili su uvek ukrašeni fotografijama dece, one koju je krstio i mnoge druge. NJegova ljubav za druge ga je učinila toliko velikim, poštovanim i voljenim – kaže prota Mateja Matejić.
Znajući koliko su prota Slobodan i protinica Ana voleli decu, prota Mateja je predložio gospođi Tejlor da se od kamate koja se dobije na svotu u fondu daje dva puta godišnje pomoć ratnoj siročadi u Srbiji i srpskim zemljama.
– Pomoć je slata preko dr Slobodana Mileusnića, sekretara Svetog sinoda i direktora Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koji je redovno potvrđivao prijem svake svote koja mu je dostavljena. Za svako dete koje je primilo pomoć dostavljene su mi priznanice sa imenom i prezimenom i adresom deteta koje je pomoć primilo. Od 6. septembra 2000. godine pa do 2. marta 2002. ukupno je isplaćeno za ratnu siročad 12.430 dolara – kaže prota Mateja.
• Zašto ste se odlučili za ukidanje fonda i kako su sredstva podeljena?
– Zbog administrativnih i drugih teškoća, gospođa Tejlor i ja smo se složili da se fond ukine i da se sredstva fonda podele. Podela je izvršena na ovaj način: 25.000 za građevinski fond manastira Marča u Klivlendu; 9.300 za pomoć siročadi, s tim da se podeli za Božić 2003, Uskrs 2003. i Božić 2004; NJegovoj svetosti patrijarhu Pavlu na raspolaganje 400 dolara; 2.000 Bori Karapandžiću da napiše i štampa spomenicu posvećenu ocu Slobodanu i protinici Ani Živadinović i 25.000 dolara Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sabora srpskih svetitelja na Karaburmi u Beogradu, za podizanje zadužbine prote Slobodana i protinice Ane Živadinović. Sredstva će se koristiti za zidanje zgrade u kojoj će biti obdanište, ali i sala za razne kulturne aktivnosti.
• Da li su sva sredstva fonda završila onako kako ste zamislili?
– Da, poslednji ček od 25.000 predao sam starešini crkve Sabora srpskih svetitelja proti Živadinu Protiću (odnosno, zbog formalnosti bila su tri čeka) na Svetoj liturgiji održanoj 15. septembra 2002. godine, pred punom crkvom – veli prota Mateja.
Graditelji hrama
Početkom pedesetih godina prošlog veka, pod pokroviteljstvom IRO, u Ameriku je stiglo iz evropskih izbegličkih logora na hiljade Srba emigranata, među njima i veliki broj sveštenika, teologa i bogoslova, koji će odigrati veliku ulogu u očuvanju pravoslavne vere, Srpske crkve i nacionalne i kulturne baštine. Zajedno sa narodom otpočeli su podizanje novih crkava. Pridružio im se i tek rukopoloženi mladi sveštenk Slobodan Živadinović. Sa svojim parohijanima izgradio je u severnom Kentonu (Ohajo) velelepnu crkvu posvećenu svetom đorđu, stilski veoma sličnu Lazarici u Kruševcu, u čijoj je okolini rođen prota Slobodan.
