Фестивал новог филма с Балакна је највећи филмски фестивал у нордијским земљама који приказује филмове са Балкана и окружења, као и филмове који се односе на Балкан.
На програму су филмови из земаља са историјом сличном бившој Југославији, на граници између Источног и Западног блока. Поред филмова из БиХ, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Словеније и Србије, приказују се и филмови из Албаније, Бугарске, Белорусије, Грчке, Мађарске и Румуније.
„Балкан видимо као капију Европе. На другим фестивалима на северу могу се појавити један или ниједан домаћи наслов, зато БаНеФФ годишње приказује 12 филмова где је заступљен цео регион. Ово чини програм близак свима онима који имају корене у региону, без обзира одакле су, а истовремено је пријемчив широкој шведској публици.
Слика великог света се, неретко, огледа на малој мапи Балкана, стога сматрамо да је јако важно оставити отворена врата за филмове, креативност и стваралаштво балканских земаља, да чујемо шта је ново и шта се то тамо филмски дешава. У овом, 12. издању Фестивала, приказаћемо филмове из Хрватске, Северне Македоније, Србије, целог региона и шире нпр. Јордан, јер границе филмске продукције теже да прелазе националне границе.
Истовремено, очекујемо и ангажовану публику која је спремна да са нама подели све изазове које Балкан као мултикултурално место, са дубоким историјским и културним наслеђем, може да понуди“, каже за РТС оснивач фестивала и наша глумица Јелена Мила која већ дуго живи и ради у Шведској.
Овогодишњи Фестивал отвара филм Било једном у Србији, редитеља Петра Ристовског. Пројекције у Зити, најстаријем биоскопу у Стокхолму, прати филм Небеса, редитеља Срђана Драгојевића.
„Филм „Небеса“ није приказан претходних година због пандемије, али сматрамо да завређује апсолутно место на Фестивалу у Стокхолмму, будући да је прву велику филмску међународни награду редитељ филма Лепа села лепо горе, управо добио на Стокхолмском филмском фестивалу 1996. Онда долази филм Милча Манчевског Кајмак, апсолутна премијера за север Европе. Можда нам и сам редитељ дође. И као последњи филм у Зити приказујемо дело Хаџи Александра Ђуровића Света Петка, који ће нам уједно бити и гост Фестивала и увеличати задовољство публици“, каже Јелена.
Од понедељка 5. новембра филмови се приказују у сали Идентитет – и то: Пеликан, хрватски филм, редитеља Филипа Хераковића, Хероји, редитеља Горана Николића, Трагови, хрватски филм редитељке Дубравке Турић, Јахачи из Словеније редитеља Доминик Манцеј, Ала је леп овај свет Филипа Чоловића, Снежана на крајот умира, северно македноски филм редитеља Кристијана Ристеског и Луча редитеља Ивице Видановића – раније продуцента победника БаНеФФа 2016.
Директорка Фестивала, глумица Јелена Мила је за РТС портал рекла да је задовољна јер како је кренула тешка политика да нас меље, свакако је прозор у један нови лепши свет – филм, нарочито филмови с Балкана.
„Они нуде оно о чему север Европе јако мало зна. Упознају нашу прошлост, завирују у садашњост, и отварају врата за заједничку будућност, у неким новим филмским ко-продукцијама. Иако нас већ пар година не подржавају ни града Стокхолм, ни Шведски филмски институт, ми не прекидамо ланац Фестивала у сарадњи са биоскопом ЗИТА, АБФ Стокхолм, М.А.М.М.А. продукцијом, Јустин позоришном продукцијом, Forteca Perast Montenegro, амбасадама с Балкана и припадајућим филмским центрима, као и БаНеФФ пријатељима у Шведској, тј. Нордијским земљама“, истиче Јелена Мила за РТС.
