“ДОБРОТА И ЉУБАВ ЈЕДИНИ СМИСАО ЖИВЉЕЊА” –књига „ Добри људи“ Јована Н. Бундала
Пре неколико месеци из издавачке куће СВЕН Ниш изашла је књига писца Јована Н. Бундала „Добри људи“. У овом времену, када се много више прича о тужним и ружним стварима, ово дело просто плени својом племенитошћу. Као да је Јован отргнуо тренутке једног времена и заувек их сачувао у међу корицама овог романа. Добри људи остављају траг иза себе и на тај начин живе и после одласка преко реке тишине…
РЕЦЕНЗИЈА
Већ од првих страница романа „Добри људи“, Јована Н. Бундала, моја пажња је у целости била потпуна. Иако прича наизглед тече питко и лагано, проткана је мрежом мисли аутора, његовим ставовима, размишљањима и закључцима. Ти делови су пуни тихе сете за прошлим временима, за добрим људима, њиховим врлинама и карактерима, који су оставили неизбрисив траг на живот аутора и изградњу његове личности.
Људи, ти добри људи о којима говори ова књига, су сваки понаособ посебни и изузетни. Отац, учитељ, мајстор Стева, доктор су успели да вечно живе кроз Јованово казивање. Суптилно и префињено, истинито и осећајно писац прича причу о свом животу, у којем је играo споредну улогу. Главне улоге су добили добри људи, својим поступцима, речима и делима, свесно или несвесно, утиснули себе у Јованов живот.
Иако је роман сачињен од прича посвећеним овим људима, он чини једну чврсту целину. Кроз разне догађаје и доживљаје стиче се слика о људима, њиховим намерама, унутрашњем портрету. Отац је у Јовану посадио клицу љубави, која се кроз живот развијала и без обзира на проживљено увек цветала и мирисала. Љубав према својим најближима, браћи, сестрама, а затим и према свим људима. Љубав према животу. И кад се чинило да се тај живот гаси љубав и доброта су исијавали пуним сјајем, враћали наду и веру и обасјавали најмрачнији тунел којим једно живо биће може да ходи. Тунел који раздваја живот и смрт. Свестан коначности сваког живота Јован износи своје ставове, мисли, које и самог читаоца наводе да иде у истом смеру. Нема патетичности и када болест узима маха, већ снага, хумор и воља савладавају све препреке. Смрт није крај, нити треба имати страха од умирања. Треба живети тако да се остави траг, који ни смрт не може да избрише, као што су добри људи у Јовановом животу то учинили.
Учитељева реченица: „Трудио сам се да врата душе увек буду отворена…“ остала је у Јовану и водила га кроз живот да чини многа добра дела, како познатим, тако и непознатим људима, налазећи у томе свој смирај и спокој. Учињено доброчинство никад није истицао, нити се хвалисао тиме, одликујући се скромношћу. Измамити осмех и учинити некога срећним, је неко неписано правило којег се Јован држи.
Роман „Добри људи“ је књига над којом ће се свако ко је прочита добро замислити. Они тврдог срца би требало да се потруде да им срце омекша, а оно људско, топло, негде сакривено у њима, исплива и преплави све око себе. Они који имају меко срце, схватиће да су на правом путу и да суштина живота и јесте у даривању љубави, чињењу добрих дела и скромности. Свако време има своје људе, пролазнике, има своју специфичност. Али тежину или лакоћу живота не чини то време, већ људи који га обележе.
Препоручујем од срца…
Српска књижевница Гордана Павловић
Члан УКС-а и редован члан Матице српске
БИОГРАФИЈА
ЈОВАН Н. БУНДАЛО
Објавио књиге песама: Да или не (Просвета, Београд, 2000); Насмеј се растанку (Чигоја штампа, Београд, 2001);
Љубав је рат (Просвета, Београд, 2002);
Накит туђе душе (Чигоја штампа, Београд, 2003);
Изгубљене сенке (Ауторско издање, Београд, 2004);
Живот је глоса (КУД „Павловић“, Београд, 2005);
Јесењи сонети (Калиграф, Београд, 2008);
Невидљиви друм ( Калиграф, Београд, 2008);
Два пјесника пјесме двије (Калиграф Београд, 2009); Лептирица у ћилибару (Калиграф Београд, 2010);
књигу прича Док чекам дан (Букленд, Београд, 2006) и књигу родољубивих песама Везмарово сећање (Свет књиге, Београд 2014).
Живи и ради у Београду.
Filed under: AKTUELNO, Literatura, Srpske Novine, Vesti
