Narodnu izreku lepa reč i gvozdena vrata otvara, u slučaju Obradovića iz Despotovca, možemo preformulisati u lepa reč mami osmehe na lica siromaha, a „Vesti“ za ovu desetočlanu porodicu više nisu samo novine dijaspore, već njihov kontakt sa zemljacima širom sveta.
Podsećamo, nakon objavljene priče o njihovom mukotrpnom životu, Milica Marunić-Ejsenberger iz Ciriha poslala im je 50 SRF, a nedavno je njihov skromni dom posetio Boban Stojković iz Nemačke, rodom iz Prokuplja. On im je uručio takođe novčanu pomoć i prigodne poklone za sve članove velikog domaćinstva.
– Donaciju od 70 evra koje smo dobili potrošili smo na kupovinu đačkog pribora jer je naš dobrotvor došao baš na početku nove školske godine. Svaka novčana pomoć za našu porodicu znači puno, ali nama bi bilo drago samo to što nas je posetio sa suprugom i sinom. Bili su toliko prijatni i fini, a mi presrećni da od ljudi koje ne poznajemo i koji su kilometrima udaljeni od nas čujemo lepu reč. To je za nas i moralno ohrabrenje- priča 19-godišnji Ivan, brucoš Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu.
Stefan, Ivan, Obrad, Stanko i Ilija, sa ocem Draganom, tokom celog leta su odlazili u planinu gde su utovarali ogrevno drvo ne bi li zaradili nešto novca da se prehrane i kupe osnovne kućne potrepštine.
Zimi najteže
Obradovići kažu da im zima uvek bude najteža jer tokom jeseni potroše novac zarađen preko leta. Zimi ni za brašno ne mogu da zarade jer džak od 50 kilograma potroše za 10 do 15 dana. Ali, kao što reče otac Dragan, boriće se i dalje, jer imaju i za koga, a na pitanje kako je na poslu u rudniku „Resavica“, on je kroz smešak odgovorio:
– Nikad bolje… – a nakon pauze od nekoliko sekundi nastavi : – … da dođe.
– Radili smo svakog dana, osim nedelje, nekada i po dvanaest sati dnevno, pa smo se kući vraćali u ponoć. Jeste teško, ali izdržali smo. Kada smo imali više posla, vodili smo i Stanka. Iako ne može da radi baš kao mi, jer nema još punih petnaest godina, značila nam je puno i njegova pomoć – opet će Ivan.
čak ni najmlađi, 11-godišnji Ilija, nije leto proveo samo u igri. Hvali se da je pomagao majci i sestrama u obavljanju kućnih poslove.
– Najbolje znam da radim na kompjuteru. Ovih dana nam je svoj stari kompjuter poklonio Berislav Petković, profesor Tehničke škole u Despotovcu – radostan je Ilija.
Ovi vredni dečaci kažu da im je najdraže što su od zarađenog novca majci Verici mogli da kupe veš mašinu jer je godinu dana prala na ruke, kao i mobilni telefon, pošto fiksni nemaju.
– Mogu da kažem da sam se ponovo rodila. Odmorila sam ruke od pranja. A i telefon mi je važan, jer deca sad mogu da mi se jave ako kasne, pa ne moram da brinem. Veliku radost pričinila mi je i poseta Stojkovića. Moja deca zaista zaslužuju i lepu reč i nagradu – kaže Verica Obradović, ponosna na decu i zahvalna svima koji ih usrećuju.
