Predsednica Svesrpske zajednice Francuske Slavica Loran kaže da je od sreće „narasla do neba“, pa objašnjava:
– Sasvim neočekivano upoznala sam jednog divnog čoveka, Beograđanina, godinama je žitelj Pariza, ali iz skromnosti ne želi da se o njemu piše. Taj čovek ogromnog srca poklonio je Zajednici invalidska kolica, nova, cakle se, a rađena po meri za invalide teške od 100 do 135 kg. NJemu su ta kolica bila potrebna, ali srećom, stanje mu se popravilo pa je odlučio da ih pokloni nekome – priča Slavica.
Ovaj dobrotvor se, inače, uključio u Svesrpsku zajednicu Francuske i uplatio članarinu za godinu dana.
– Putujem u moje selo Pločica kod Kovina. Tamo ima izbeglica, oni su mi najbolje komšije, oni mi i kuću čuvaju. Ima tamo jedan invalid, mislila sam na njega, ali je on nesposoban da okreće kolica. Odmah smo se setili Udruženja ratnika oslobodilačkih ratova od 1912. do 1920. godine i potomaka, pa smo kontaktirali sa predsednikom pukovnikom LJubišom Markovićem. Dakle, odneću kolica u Beograd, a oni će, preko Udruženja pronaći invalida kome su najpotrebnija.
Slavica prijavljuje i ovo:
– Putujem autobusom „Europa bus“, oni mi izlaze u susret, primaju veliki prtljag. Tako će sa mnom putovati invalidska kolica, ali i mnogo lekova i odeće koje nameravam da podelim izbeglicama. Moram na njih da mislim.
Zahvalnost
– U ime Svesrpske zajednice Francuske želela bih da se posredstvom „Vesti“ zahvalim dobrotvoru na ovom poklonu. On na sve strane pomaže, a nikad nije želeo da se o njemu piše i priča, čak nam je zabranio i da mu ime pomenemo. Veliko mu hvala! – naglašava Slavica Loran.
