U nedelju, 3. maja 2009, navršiće se sedamnaest godina od masakra nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Nažalost, za taj zločin još niko nije odgovarao, a, kako vreme prolazi, sve su manji izgledi da će neko i odgovarati? Ovde možete pročitati svedočenje novinara o tom događaju
http://dobrovoljackaulica.blogspot.com/
Bio sam u paklu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu
DALEKO JE PRAVDA
Piše: Miladin Petrović
Šezdesetih godina prošlog veka, kad se o veri uglavnom šaputalo, naš paroh otac Lazar Vasiljević nam je, sasvim slobodno, držao veronauku u Crkvi Silaska svetog Duha na apostole u Ustikolini. Svake nedelje, pred liturgiju, nas nekoliko osnovaca čekalo je da otac Lazar dođe iz Foče. čim bi izašao iz voza ljubili smo mu ruku i izgovarali: “Dobro jutro, gospodin oče.“
Prvo što sam tih godina naučio od oca Lazara jeste to da ne verujem snovima i snoviđenjima i da ne slušam one koji ih tumače. Jer, kako je govorio otac Lazar, oslanjajući se na svetootačko predanje, čovek koji pokušava da tumači snove isti je kao onaj što pokušava da uhvati svoju senku. To je nešto što mi se duboko urezalo u pamćenje i zbog čega sam, između ostalog, zahvalan svom veroučitelju. Sećajući se njegovih reči, odgonio sam od sebe svaku teskobu i zebnju izazvanu snovima.
Ali, skoro tri decenije kasnije, sredinom 1991.godine, na početku poslednjeg rata, jedan san me je prilično opteretio i dugo me je proganjao. Moj kolega i prijatelj iz Redakcije lista “Narodna armija“, fotoreporter Rudolf Posa, prilikom jednog službenog putovanja u Bosnu ispričao mi je kako me je ružno sanjao i drugarski mi je savetovao da ne idem u krizna područja.Dugo nije hteo da mi otkrije sve detalje sna, ali moja preterana radoznalost, tvrdoglavost i maloverje, prinudili su ga da popusti. Ispričao mi je da me je sanjao golog do pasa što je, prema njegovom iskustvu, bilo veoma opasno po mene. Pre toga, dva puta je sanjao sličan san. Oba puta u snu je video njemu drage osobe, gole do pasa, koje su kasnije nastradale.
