Broj penzionera među strancima u Švajcarskoj biće udvostručen u narednih nekoliko godina i taj podatak sada tera domaćine na razmišljanje kako da im obezbede odgovarajući smeštaj. Još 1997. godine bilo je 67.000 penzionera iz redova došljaka, a do 2010. godine biće ih oko 123.000.
U ovom času u Bernu je broj osoba starijih od 65 godina među švajcarskim državljanima 19 odsto, a među strancima 5 odsto. Taj odnos će se menjati i biće sve više ostarelih migranata kojima će takođe biti neophodna medicinska nega i mesto u staračkom domu, kaže tim povodom Danijel Slongo iz tamošnjeg Ureda za stare i osiguranje.
Još izraženiji porast broja „seniora“ očekuju u Cirihu, gde bi grupacija stranaca u dobu između 80. i 90. godine mogla da se uveća za 125 odsto. To su, naravno, samo prognoze opreznih domaćina koji vrednim došljacima žele da budu dugovečni i već planiraju kako da im pomognu u tom poznom životnom dobu.
Balkanci dolaze
Računa se da će najviše novih penzionera stizati iz uvek brojne grupacije stranih radnika sa Balkana. Oni uglavnom već dugo rade u Švajcarskoj, ali se mnogi nikada nisu uklopili kako treba u tu sredinu.
Među današnjim ciriškim penzionerima iz redova stranaca, njih oko 300 potiče sa prostora bivše SFRJ, a najviše je Italijana (oko 1.000). U postojećim staračkim domovima za njih ima malo mesta i posebna radna grupa (predstavnici domaćina i udruženja stranaca) sada razmišlja kako da im pomogne. Predlažu se posebne ponude za strance koje bi poštovale njihove navike i kulturu, ali ih pri tom ne bi izdvajale u zasebne domove kao u geto.
Pri svemu tome, Švajcarci priznaju da ih je iznenadila činjenica da se ostareli migranti sa stečenim penzijama sve ređe vraćaju u zemlju porekla.
Jezik
Mnogim ostarelim migrantima nesavladivu teškoću predstavlja to što zbog napornog višedecenijskog rada „od jutra do mraka“, nisu stigli da nauče jezik nove sredine. To ih danas sprečava da odu u nadležne ustanove u tamo potraže svoja prava. Uz to su često i potpuno neobavešteni o onome što im pripada. Nedavno je organizacija „SPITEKS“ (skraćenica za medicinsku negu i staranje u bolnici i u kući) objavila nekoliko knjižica sa uputstvima na više stranih jezika, a njeni službenici i sami govore bar jedan od jezika koji koriste migranti.
– Godinama nismo o tome razmišljali jer su stranci bili samo „vredni radnici i uz to – mladi ljudi“ – kažu domaćini pravdajući se ranijim zaklinjanjima samih migranata da će penzionerske dane provoditi u zavičaju. Sada su se mnogi od tih ljudi našli u dvostrukoj nevolji: odustali su od povratka, a u Švajcarskoj su ostali bez obaveza na radnom mestu koje su im ispunjavale dan. U međuvremenu su se otuđili i od zavičaja, a za zemlju u kojoj su proveli radni vek ih vezuju deca i unučići koji žive u Švajcarskoj. Međutim, za uklapanje u domaću sredinu i privikavanje na penzionerske dane u tuđini kao da nemaju dovoljno volje ni snage.
Zanimljivo je da među onima koji su rešili da ostatak života provedu u Švajcarskoj ima najviše penzionera sa nevelikim primanjima. Oni imućniji najčešće uživaju u mogućnosti da pola godine provode u otadžbini, a pola u Švajcarskoj čime uspešno podmiruju potrebe druženja sa rodbinom, ali i korišćenja zdravstvenih usluga na visokom nivou.
Zdravlje stranaca u poodmaklom dobu je često narušeno i daleko lošije nego kod njihovih švajcarskih vršnjaka. Razlozi su poznati: loši uslovi života, iscrpljujući rad, najteži poslovi, odvojenost od porodice i večito privikavanje na novu i ljudski „hladnu“ sredinu. Među migrantima je u procentima mnogo više onih sa stečenim invalidskim penzijama (grupa IV) nego među domaćinima.
Imajući sve to u vidu, Švajcarci će morati brzo da učine nešto za one koji su decenijama doprinosili njihovom blagostanju. Starački domovi će imati posebno mesto u toj akciji jer će na njihova vrata kucati sve više „seniora“ među strancima.
