Profesor dr Miloš Bjelović izuzetan je stručnjak, lekar koga pacijenti poštuju i kome veruju. Usavršavao se u Tokiju, u svetu najcenjenijoj ustanovi za istraživanje i lečenje malignih oboljenja.
U Americi kod dr Džejmsa Luketića, najpoznatijeg hirurga minimalno invazivne hirurgije jednjaka, u Češkoj, Austriji. Osim operacije jednjaka koju radi bez otvaranja trbuha i grudnog koša, prvi i jedini u Srbiji i okruženju, dr Bjelović je osmislio i hirušku tehniku koja se primenjuje kod pacijenata sa velikim otvorom na dijafragmi, hijatus hernija.
„Tehnika se radi tako što se skine deo opne mišića sa natkolenice, onda se otvor dijafragme ušije i na taj ušiveni deo prostre ta opna sa mišića i tu fiksira, dobija nove krvne sudove koji prorastu iz okolnih tkiva kroz tu opnu i ona u suštini ojača to slabo mesto posle šivenja“, kaže doktor Bjelović.
Ova tehnika doktora Bjelovića u svetu je prepoznata kao originalni doprinos medicini.
„Tu smo mi dali doprinos tom problemu, tako što smo izdvojili deo tetive. Kad kažem mi, onda pokušavam da gajim timski duh“, skroman je dr Bjelović.
Profesor operiše 300 pacijenata godišnje. U salu uvek uđe sa dva plana. Drugi koristi kada i ako krene sve nizbrdo. Njegov rad čini 30 procenata koncentracije, ostalo je tehnika, umeće zapravo.
I posle dvadeset pet godina rada teško mu je kada izgubi pacijenta. Kao da me je neko pesnicom udario u stomak, kaže.
Ono što želi je da operiše sa hiruškim robotom. Rumunija ima 7, Srbija nijednog. Doduše, u našim bolnicama nema i mnogo toga jeftinijeg, jednostavnijeg, ali to je već za drugu priču.
Ovaj izuzetan stručnjak mogao je da radi gde god je hteo, ali nije. Izabrao je Prvu hirušku.
„Verovatno jer je osećaj pripadnosti bio veći od ponuda, odnosno mogućnosti koje su bile na drugoj strani. Čast mi je raditi u ovakvoj kući“, kaže dr Bjelović.
Doktora podržavaju supruga Nevena, lekar, kćerka i sin, Katarina i Marko.
