Gotovo da nema fudbalera u prvoj i drugoj diviziji Kvinslenda, a da ne poznaje sudiju Branislava Andrica. Vec šest godina, ovaj bivši Mostarac deli fudbalsku pravdu na zelenim terenima – iz cistog hobija, a da se time nije bavio pre dolaska u Australiju. Dok traje utakmica, Brano je neprimetan. Važi za tolerantnog sudiju, pušta da se igra razvije, ali kad nešto svira, onda je energican i bolje je ne prigovarati njegovim odlukama. Oni koji ga bolje poznaju kažu da je takav i u životu.
Kada bi fudbaleri još znali kakve sve kvalifikacije i diplome poseduje covek s pištaljkom, sigurno je da bi sa još više respekta prihvatali njegove odluke. Andric je 1979. završio studije žurnalistike u Sarajevu. Radio je tri godine profesionalno na Radio Mostaru, a nepune dve godine zatim je bio glavni urednik lista LOM. Mladost i znatiželja su ga odveli nekoliko meseci u London gde je prvi put progovorio engleski (tokom školovanja ucio je francuski jezik).
Kaže da se novinarstva zasitio sredinom osamdesetih godina. I od tada do rata se bavio se privatnim biznisom u Mostaru. Neposredno nakon izbijanja rata napušta rodni grad i preživljava dve godine izbeglickog života u Beogradu.
Priznat i prevodilac
Uz studijske obaveze i stalna ucenja, Andric je shvatio da vrlo dobro poznaje engleski jezik, pa je 1998. godine položio ispit za profesionalnog prevodioca i jedini je u Kvinslendu koji ima priznatu kvalifikaciju za prevodenje sa engleskog na srpski i obratno. Bivši Jugosloveni, koji su stizali poslednjih godina u Brizbejn, bez izuzetka poznaju Andrica kao „svog“ prevodioca.
U Brizbejn je s porodicom doselio 1994. godine, a onda pocinju godine novog ucenja i studiranja. Andric je brzo obnovio nauceno u Londonu, tako da mu jezik nije predstavljao prepreku da upiše studije menadžmenta, koji je ubrzo i završio.
S obzirom na prethodno obrazovanje, dozvoljeno mu je da prijavi magistarski rad na Grifit univerzitetu, a izbor je, sasvim uslucajno, kaže Brano, pao na medunarodnu politicku ekonomiju.
Pre cetiri godine, Andric je magistrirao, ali daljnje priznavanje kvalifikacija u australijskom obrazovnom sistemu zahtevalo je da napiše još jedan rad, kako bi prijavio doktorsku tezu. Obimom i kvalitetom, drugi rad se nije mnogo razlikovao od vec odbranjenog magistarskog, pa je to bila neobjašnjivo suvišna stepenica da bi Andric konacno dobio i doktorsku tezu. Brano objašnjava da je najbliži prevod za ono na cemu trenutno radi – Teorija medunarodne politicke teorije.
Sudenjem se poceo baviti iz cistog hobija i – zbog održavanja fizicke kondicije. – Važno je da se do sada nijednom nisam povredio, govori ovaj 45-godišnji Mostarac.
Andric je nedavno sudio susret plej-ofa izmedu ekipa Kingsridž i Kvinslendškog univerziteta. Dva minuta pre kraja sportske, ali vrlo žustre i dinamicne utakmice, Brano je, bez dvoumljenja, pokazao crveni karton kapitenu gostujuce ekipe zbog pokušaja udaranja protivnickog igraca bez lopte.
Nervozni momak ga je sacekao pred svlacionicom i pitao za razlog iskljucenja. – Ovo je fudbal, a ne kik-boks – odgovorio je Brano i požurio kuci gde ga, nakon fudbalske teorije i prakse, ceka teorija medunarodne politicke teorije.
Šta posle svega, ne zna ni Andric, ali nije iskljuceno da stekne još neku kvalifikaciju, potpuno razlicitu od prethodnih. Iz cistog hobija.
