U Dolovu je nekad bilo oko 17.000 ovaca. Za poslednjih deset godina taj broj se smanjio na manje od hiljadu.
Najveće stado od 200 ovaca ima Bogdan Dražilov koji je nasledio od svojih roditelja ljubav prema ovčarstvu. Žali se da ovaj posao više nije isplativ, jer nema organizovanog otkupa ovaca i jaganjaca, vunu menja za stočnu so, jer nema ko da je kupi, a jedinu zaradu ostvaruje od prodaje sira:
"Sve se promenilo. Nekada smo se igrali na pašnjacima, čuvali ovce i jahali magarce, ali sad toga više nema. Ljudi se žale da nemaju posla i da žive od socijalne pomoći, ali neće niko kod nas da radi. Lakše mu je da sedi kod kuće i da dobija pomoć i zato mi nemamo radnu snagu."
Mesečna plata čobanina je 500 evra ali je, kako kaže Bogdan, danas teško naći nekoga od poverenja, ko želi čitav dan da provede čuvajući ovce. Nekada ih je bilo toliko da su se uzimali samo na preporuku.
"Svaka kiša je naša, svaka oluja, grmljavina, ali ima i lepog vremena i uživanja", ističe Petar Gruba. "Ipak, nije lako ustati rano ujutru i sat vremena biti pored ovaca prilikom muže i provesti sa njima čitav dan. Ne može to svako da izdrži."
Nikola Trbenčin sa ocem Vasom brine o svom stadu i kaže da mu se više ne isplati da zapošljava čobane:
"Otac je penzioner, a ja sam ostao bez posla i sad mi brinemo o našem stadu. Čuvamo nešto i tuđih ovaca i to što bismo dali čobanu ostaje nama, to nam je dodatni prihod. Izdržavamo nekako."
U Dolovu imaju i udruženje ovčara "Banat" kroz koje pokušavaju da animiraju mlade da ostanu na selu i da nastave tradiciju ovčarstva, ali bez većih subvencija države kažu da će teško uspeti da povećaju trenutno brojno stanje dolovačkih stada.
rts.pancevo@rts.rs
