Internetska anketa Gerontološkog društva Srbije, koja je pre nekoliko meseci sprovedena među srpskom dijasporom, pokazala je da mnogi naši ljudi koji rade u Australiji, Americi i Evropi ne samo da žele da provedu starost u otadžbini, nego i da su u otvaranju savremenih gerontoloških ustanova u matici videli priliku za odličan posao.
Samo u Srbiji danas živi preko 1.600.000 građana starijih od 60 godina. Sociolog Dragana Dinić, koja je vodila anketu, procenjuje na osnovu rezultata koje je dobila, da bi u narednih deset godina moglo da se vrati bar oko 100.000 penzionera. Svima je, međutim, danas na raspologanju samo oko 10.000 kreveta u državnim i privatnim domovima.
Rezervacija
Grupa ljudi iz dijaspore, koja je učestvovala u anketi Gerontološkog društva Srbije, predložila je otkupljivanje mesta u domovima, napominje Dragana Dinić.
– Na primer, ukoliko je mesečna cena boravka u državnom domu 300 evra, moguće je da budući korisnik sklopi ugovor sa domom i unapred uplati mesto za narednih deset godina. To mesto će moći da koristi sam, ali i da ga nekome preproda – kaže sagovornica „Vesti“.
Vlada Srbije je strategijom razvoja socijalne zaštite predvidela da se podstiče otvaranje dnevnih centara i klubova kojima bi se omogućilo starim ljudima i penzionerima zbrinjavanje u toku dana, ishrana, zabava, rekreacija, napominju u Gerontološkom društvu. Tu je i otvaranje malih domova i pansiona i organizovanje usluga privremenog zbrinjavanja – samo preko vikenda, ili za period do jednog meseca. Razmišlja se i o razvoju raznih servisa koji su potrebni starima za život u domu, ali i pored toga, Ministarstvo za rad je dalo dozvolu za rad samo za pet privatnih domova.
– Za još 14 je u toku postupak za dobijanje saglasnosti. Ostalih pedesetak se uglavnom nelegalno vodi kao neki od „turističko-rekareativnih objekata“ – kaže Dinićeva. Ona napominje da otvaranje domova za stare ima jasnu ekonomsku računicu.
– Smeštaj u privatnoj ustanovi mesečno u Srbiji staje od 500 do 1.200 evra, što zavisi od vrste, kvaliteta i broja usluga koje nudi. Dakle, na samo 100 kreveta preduzetnik bi mogao da zaradi najmanje 50.000 evra mesečno, od čega bi zarada od 20 stanara pokrivala troškove za plate 20 zaposlenih, od narednih 10 ili 20 stanara bi se isplatila mesečna rata za kredit, a prihod od još desetak stanara bilo bi dovoljno da se plati porez – objašnjava Dinićeva. Vlasniku doma bi, kako procenjuju stručnjaci u Gerontološkom društvu Srbije, moglo da ostane neto skoro 30.000 evra, što se i van granica otadžbine smatra dobrom zaradom.
Potrebne i agencije
Istraživanja Instituta za mala i srednja preduzeća u Beogradu pokazala su da je svakoj gradskoj opštini sa bar 20.000 staračkih domaćinstava potrebna gerijatrijska agencija, koja bi posredovala u pronalaženju ljudi za kućnu brigu o starim i bolesnim osobama. Za iznajmljivanje kancelarije od 20 kvm i plate administratora i telefoniste, potrebno je uložiti 9.500 evra, a honorarno se mogu angažovati penzionisani lekari, medicinske i časne sestre, studenti. Ovakvom agencijom godišnje se može zaraditi 63.000 evra bez poreza, procenili su stručnjaci Instituta. Uloženi novac se isplaćuje posle prve godine rada, a profit zavisi od lokacije, sposobnosti preduzetnika, kvaliteta saradnika, zadovoljstva klijenata, cena usluga i promocije posla.
U Gerontološkom društvu Srbije kažu da preduzetnicima ne mogu da garantuju uspeh posla, ali da mogu da urade dobre poslovne elaborate. Nedavno im se za pomoć obratila medicinska sestra poreklom iz Petrovca na Mlavi, koja je radni vek provela u ustanovama za stare i bolesne. Poželela je da otvori takav dom u svojoj kući u zavičaju, gde bi se smestila njena robina, meštani tog kraja, a jednog dana i ona.
– Ova učesnica naše ankete smatrala je da bi najisplativije bilo da brigu o starima u budućem domu poveri ženama iz obližnjih sela. Mi smo joj predložili da najpre uradimo studiju o izvodljivosti da bismo videli koliko bi koštalo preuređenje kuće, koga bi trebalo zaposliti, i ko bi trebalo da budu prvi korisnici doma. Da bi joj se investicija isplatila, trebalo bi da privuče stanare koji mogu da plaćaju usluge doma. Naši stručnjaci su smatrali da bi najbolje bilo da stanari budu Švajcarci, koji bi u Srbiji platili smeštaj upola manje nego u svojoj zemlji. Tu su i dementne osobe, koje takođe ne bi imale ništa protiv da ostatak života provedu u stranoj zemlji – kaže Dinićeva. Za to bi bio potreban sporazum Švajcarske i naše ambasade u Bernu, a dok se ne potpiše, postoje i druge mogućnosti. Na primer, da Švajcarci borave u Srbiji kao turisti na određeno vreme, posle kojeg bi se na nekoliko dana vraćali u svoju domovinu, potom opet u Srbiju, a sagovornica „Vesti“ kaže da bi stranci mogli da provode vreme u srpskim domovima za stare i u vidu višemesečnog banjskog lečenja.
