Kada su članovi Gerontološkog društva Srbije nedavno poslali upitnik na adrese 1.200 ljudi iz imenika „Srbi u dijaspori“, nisu ni sanjali da će odziv na pitanje – da li nameravate da se vratite u Srbiju – biti masovan.
– Već istog dana nam je odgovorilo nekoliko stotina ljudi, i izrazilo želju za povratkom. Najviše njih bi se vratilo kada ode u penziju, a to je od danas pa u narednih desetak godina – kaže za „Vesti“ sociolog Dragana Dinić, autor knjige „Vodič za dijasporu“, koju je objavilo Gerontološko društvo Srbije uz pomoć Ministarstva za dijasporu.
Skoro svi potencijalni povratnici su u upitniku napisali da bi najpre sebi obezbedili smeštaj u matici. Ali, malo ih zna kakvi su tzv. gerontološki kapaciteti, gde ih ima i kako su opremljeni.
– LJudi u Srbiji nerado se odlučuju da provedu starost u gerontološkim ustanovama. Srpska dijaspora je prihvatila zapadni način razmišljanja i smatra da je boravak u specijalizovanim ustanovama, uz redovnu medicinsku i drugu pomoć, dobro rešenje za treće doba. Jedan naš inženjer iz SAD čak se raspituje za mogućnost da projektuje i izgradi „dom za 22. vek“ na Zlatiboru – da se pod ogromnom kupolom, sličnoj onoj na Beogradskom sajmu, podignu pansioni za korisnike, ali i stanovi za lica koja će se o njima brinuti. Ta lica bi stanove kupila i istovremeno pronašla sebi posao u domu – ističe Dinićeva.
Zadužbine
Povratnici iz dijaspore uglavnom bi sami kreditirali gradnju domova i drugih ustanova za stara lica ili bi se uortačili sa preduzetnicima iz matice.
– Pojedini ljudi, poreklom iz seoskih krajeva, raspitivali su se kako bi mogli da ponude svoje stare kuće i imanja za gradnju domova koji bi im bili zadužbine, kako ne bi gradili samo crkve. Zapanjujuće je da ni u jedan od ovakvih poslova niko ne bi ulazio u saradnji sa državom, nego samo sa privatnicima i privatnim preduzećima – kaže Dragana Dinić.
U Srbiji postoji 45 državnih ustanova za smeštaj pokretnih, polupokretnih i nepokretnih starih lica i penzionera. Oni raspolažu samo sa oko 9.600 ležajeva, pa sagovornica „Vesti“ ističe – ako se zna da u Srbiji, prema poslednjem popisu iz 2002. godine, ima oko 1.690.000 ljudi preko 60 godina, kada bi svi poželeli da odu u dom, za jedan krevet bi konkurisalo bar 176 ljudi!
Ni privatni kapaciteti nisu dovoljni jer na osnovu rešenja Ministarstva za rad Srbije radi samo četiri doma, po jedan u Beogradu i Jakovu, i dva u Mladenovcu. Još pedesetak ih pruža usluge smeštaja i pomoći starim licima, ali nelegalno, pod nazivom „hotel“, „pansion“, „turističko-rekreativni objekat“.
– Svi ukupno nemaju više od 1.500 postelja – kaže Dinićeva.
Povratnici iz dijaspore, ili oni koji žele da u domu zbrinu svoje roditelje, opredeljuju se ipak za privatne domove. I to, ne samo zbog boljih uslova života, nego i zato što se u Srbiji vode kao stranci. Pošto nisu plaćali socijalno i penziono osiguranje u zemlji, ne mogu da računaju na dotiranu cenu smeštaja, koja se kreće od oko 250 evra mesečno. Usluge kod privatnika ih staju od 500 do 1.200 evra za isti period.
Ne mora zavičaj, može i banja
Najviše državnih ustanova za smeštaj i brigu o starim licima i penzionerima nalazi se u Vojvodini i u Beogradu. U prestonici rade samo tri doma, stacionar i nekoliko dnevnih centara i klubova, za koje se već decenijama traži krevet više.
– Privatni domovi podignuti su isključivo oko autoputeva, ali nema ni državnog ni privatnog na istoku i zapadu Srbije, i to baš u krajevima sa najviše starih žitelja – napominje Dragana Dinić. Ona kaže da bi se mnogi učesnici ankete Gerontološkog društva Srbije vratili u svoja rodna mesta i tamo koristili usluge preko agencija za stara lica u sopstvenom smeštaju ukoliko nema odgovarajućih domova. Ali, sve više ima i onih koji bi rado proveli starost i daleko od zavičaja, u nekoj od banja u Srbiji.
– Svi domovi u Srbiji su puni, osim onih u Dimitrovgradu i Surdulici, koji su toliko primitivni da ih izbegavaju i najsiromašniji ljudi. Dom u Knjaževcu su naselile izbeglice, kojima je pre nekoliko godina dato i pravo da otkupe prostorije, pa je potreba za gerontološkim ustanovama ogromna – napominje Dragana Dinić. Ona dodaje da naša zemlja kaska za razvijenim zemljama i u tome što je samo 0,7 odsto starijih ljudi zbrinula u domovima, dok je svetski standard tri odsto. Ali, dok se u svetu sve više daje prednost vaninstitucionalnim smeštajima kao kvalitetnijim i humanijim za mirnu starost, u Srbiji se tek danas ozbiljnije razmišlja o gradnji domova.
