Propaganda i cenzura stare su koliko i sama politika. Od kad postoji uređena država, postoje i oni koji se staraju da ono što je „zvanična istina“ bude u skladu sa „istinom“ političke klike na vlasti.
I u slučaju Sovjetskog Saveza, režim je često pribegavao „štelovanju“ i „ulepšavanju“ fotografija, a nisu retki bili ni slučajevi „damnatio memoriae“ – proterivanja iz sećanja, kada bi imena nepodobnih pojedinaca bila uklanjana iz svih zvaničnih dokumenata, a njihov lik brisan sa svih javnih fotografija, naročito onih gde su se mogli videti zajedno sa Staljinom.
Evo nekih od najpoznatijih primera cenzurisanih fotografija:
Slučaj „nestalog komesara“
Nikolaj Ježov bio je jedan od najomraženijih sovjetskih političara, najpoznatiji kao direktor NKVD, sovjetske tajne policije i preteče KGB-a od 1936. do 1938. godine.
Nikolaj Ježov bio je do srži odan Staljinu, ali njegovi sadistički ispadi i beskrupuloznost stigli su i do ušiju sovjetskog vođe. Do 1938. i sam Staljin je zaključio da od Ježova ima više štete nego koristi. Slično kao i njegov prethodnik Genrih Jagoda, 1939. osuđen za izdaju i pogubljen 1940. godine, a njegov lik je uklonjen sa svih fotografija.
„Nezgodna“ fotografija sa proslave
Ova fotografija je nastala 7. novembra 1919. godine tokom proslave druge godišnjice Oktobarske revolucije i na njoj se vidi tadašnji vrh Sovjetskog Saveza. Ipak, nakon što su Trocki i njegovi saveznici pali sa vlasti, određeni broj figura je uklonjen sa fotografije.
Lenjinov govor
Petog maja 1920. godine Lenjin je održao jedan od svojih najpoznatijih govora pred Sovjetskim trupama na Pozorišnom trgu u Moskvi.
Na fotografiji nastaloj tom prilikom jasno se vide Lav Trocki i Lav Kamenjev, prvi predsednik Sovjetske Rusije, jedan od najmoćnijih političara u prvim godinama sovjetske države, ali i jedna od prvih istaknutih žrtava Velike čistke. Fotografija je nakon pada sa vlasti ove dvojice izmenjena.
Revolucionarne fotografije
Cenzura nije obuhvatala samo pojedine ličnosti. Na primer, tokom Oktobarske revolucije, načinjen je veliki broj fotografija na kojima se vide borci koji proslavljaju pobedu. Ovi prizori su često stavljani na razglednice naročito tokom rata.
U pozadini originalne fotografije vidi se prodavnica na kojoj piše „Satovi, zlato i srebro“. Ovaj prilino prozaičan natpis zamenjen je mnogo bombastičnijim „Borite se za svoja prava“, a na inače jednobojnoj zastavi nakon obrade je počelo da piše „Dole sa monarhijom – živela republika!“
Podizanje zastave iznad Rajhstaga
Fotografija “Podizanje zastave iznad Rajhstaga” postala je simbol Sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom i i danas je u Rusiji nezaobilazni deo scenografije bilo koje veće godišnjice i sećanja na Drugi svetski rat. Ipak, činjenica da je prizor bio namešten i „fotošopiran“ skrivana punih 63 godina!
Jevgenij Hajdel, fotograf koji je načinio legendarnu sliku je, prilikom razvijanja, primetio da vojnik koji pridržava čoveka koji razvija zastavu na krovu Rajhstaga ima na zglobovima ruku dva sata!
Ručni časovnici su se smatrali velikim ratnim trofejima i bili su popularni među vojnicima. Jedan sat na ruci vojnika mogao je da prođe. Dva su već bila ozbiljan problem!
Sat sa vojnikove desne ruke je izbrisan, a Hajdel je načinio i neke druge izmene – dodao je dim na nebu iznad Berlina kako bi doprineo dramatičnosti prizora, a malo je manipulisao i položajem zastave kako bi izgledalo se se njiše na vetru koga u stvarnosti nije bilo.
* Dopala vam se ova priča? Lajkujte nas na Facebook-u i vaša dnevna doza istorijskih zanimljivosti stiže!
