Gastarbajteri su za deset meseci 2018. godine rodbini u Srbiji poslali 2,9 milijardi evra, što je za 18,5 odsto više novca u odnosu na isti period prethodne godine, saznaje „Blic biznis“.
Prema preliminarnim platno-bilansnim podacima Narodne banke Srbije, priliv po osnovu doznaka, odnosno ličnih transfera iz inostranstva do kraja oktobra ove godine iznosio je tačno 2.897 miliona evra. Inače, od 2013. do kraja septembra ove godine po osnovu doznaka u Srbiju se slilo ukupno 16,5 milijardi evra.
I Švajcarska i Austrija u vrhu
Već tradicionalno, najviše novca stiže iz Nemačke pa je tako i u 2018. godini za prvih devet meseci stiglo nešto više od 731 milion evra, što je gotovo duplo više nego iz Švajcarske koja se sa oko 390 miliona evra svrstala na drugo mesto liste zemalja iz kojih gastarbajteri šalju doznake u Srbiju. Prema podacima NBS, u prve tri države nalazi se i Austrija, odakle je u ovoj godini pristiglo oko 216 miliona evra.
Zanimljivo je i da se u deset zemalja iz kojih radnici šalju doznake ili dobijaju penziju nalaze i Amerika, ali i Hrvatska. Ni iz ove dve države nije zanemarljiv iznos novca koji po ovom osnovu ulazi u Srbiju. Tako je do kraja septembra iz Amerike stiglo 131 milion evra, a iz Hrvatske 122 miliona evra.
– U poslednjih pet godina učešće priliva po osnovu doznaka u bruto domaćem proizvodu Srbije je relativno stabilno. Kreće se na nivou od oko osam odsto, što očekujemo i u ovoj godini, uz mogućnost da bude i neznatno veće – navode u centralnoj banci.
Među doznakama i pokloni
Kako navode u NBS, posmatrano po zemljama, najviše doznaka u poslednjih pet godina, kao i za devet meseci 2018, dolazi iz zemalja u kojima živi i radi veliki deo naše dijaspore, pre svega iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i Francuske.
– Posmatrano u apsolutnom iznosu, priliv doznaka u Srbiju se povećava u ovoj i prethodnoj godini, pre svega iz visoko razvijenih zemalja EU, odnosno Nemačke i Austrije, kao i Švajcarske, koje su imale brži rast bruto domaćeg proizvoda i zarada u odnosu na druge razvijene zemlje EU – objašnjavaju u centralnoj banci.
Inače, prema metodologiji platnog bilansa Međunarodnog monetarnog fonda, koju primenjuje i statistika Narodne banke Srbije, lični transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i poklone iz inostranstva, upućene fizičkim licima rezidentima Srbije.
Iznos doznaka po zemljama i periodu (u milionima evra)
Država 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018.*
Nemačka 882,7 631,0 714,4 729,1 836,3 731,1
Švajcarska 343,8 378,8 441,8 424,8 494,1 389,8
Austrija 475,1 234,0 259,5 235,5 240,3 215,9
Francuska 232,4 226,4 280,1 160,8 161,3 142,1
SAD 103,9 123,3 152,7 154,7 179,5 131,2
Hrvatska 97,2 200,8 134,8 154,9 141,7 121,8
Italija 51,1 59,8 66,0 65,0 66,5 58,6
Rusija 81,9 124,8 84,0 58,3 70,7 57,7
Švedska 111,2 56,4 63,9 60,6 67,0 53,9
Slovenija 51,4 64,4 63,9 59,7 69,8 58,2
Ost. zemlje 425,4 504,3 594,3 584,9 631,9 589,8
Ukupno 2.856,0 2.604,2 2.855,6 2.688,2 2.959,2 2.550,2
*do kraja septembra (još nema podataka za celu godinu)
**Podaci Narodne banke Srbije
https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/doznake-iz-inostranstva-porasle-20-odsto-u-srbiju-ce-se-2018-sliti-vise-od-tri/l9zlr3n
