Ranih pedesetih godina u Beogradu je po načinu muziciranja i izboru muzičkog stila pečat ostavio Vladimir Radojčić, danas poznatiji kao Dr DŽip. Bilo je to vreme muzike za igru gde je sving prednjačio, a za strance, pogotovo ljude iz Amerike, bilo je veliko iznenađenje da su u beogradskim uglednim hotelima mogli da slušaju i zaigraju uz muziku orkestra koji se izdvajao po kvalitetu svirke, ali i za to vreme po avangardnom muzičkom stilu.
Podsećajući se tih dalekih godina, danas Dr DŽip u svom stanu u Minhenu, rado pominje detalje iz ondašnjeg života, pogotovo muzike. – Orkestar sa kojim sam svirao imao je ugled i znalo se da ako nekom lokalu ne ide baš najbolje, zovu nas za spas i mi popravljamo situaciju. Od polupraznih sala odjednom je sve postalo krcato, tražila se karta više. Svirali smo u to vreme modernu muziku u „Imperijalu“, „Kristalu“, „Terazije baru“. Za strance koji su dolazili tih godina u Beograd bilo je veliko iznenađenje organizovanje pravihdžem-sešen večeri sa odabranom publikom i dobrim muzičarima. Svako leto svirali smo u dubrovačkim hotelima „Splendid“ i „Argentina“. Učestvovali smo na takmičenjima sa mnogim big-bend orkestrima iz SAD. Tada su nas nazvali „Titovi ambasadori“ – Dr DŽip.
Muzičar sa fakultetom
Bio je u to vreme redak slučaj da muzičar ima dva fakulteta, a Vladimir Radojičić završio je pravo i akademiju za spoljnu trgovinu. Posle kratkotrajnog oprobavanja u biznisu sa Pericom Radenkovićem, fudbalskom legendom u Jugoslaviji i Nemačkoj, Dr DŽip je zaključio da mu je „lakše da svira klavir 15 sati nego da sedi u birou sedam sati dnevno“ i od 1976. godine nastavlja solo-karijeru muzičara na klaviru koji je nastupao u najeksluzivnijim hotelima, restoranima i prestižnim barovima, svirao za džet-set i društvenu elitu u Minhenu i Nemačkoj.
Ređala su se gostovanja i nastupi po Skandinaviji svakog leta, zatim Švajcarska i vrlo često Nemačka pa je tako za vreme svirki za Novu godinu u hotelu „Hilton“ u Berlinu vršen direktan radio-prenos koncerta. Posebna priča su višemesečne turneje i koncerti po tadašnjem Sovjetskom Savezu.
Dr DŽip želi da taj period, od 1955. do 1968. godine, kada je njegov orkestar zajedno sa pevačima doživeo muzički zenit posebno obeleži njihovim imenima. Trubu su svirali Mile Pavlović, Predrag Ivanović, Miroslav Šabić Švaba, a kao gost na snimanjima pojavljivao se Duško Gojković. Saksofonisti su bili Mirko Stanojević, Milan Stojanović Mačor i Silvester Levai, dok su električnu gitaru svirali Vojkan đonović, Milan Lulić i Rade Smiljanić. Basisti su bili Aca Nećak, Boško Vukosavljević i Branko Pejaković, bubnjari Aca Kosanović-Trepa, Rade Milivojević Nafta, Lale Tošić i Lala Kovačev, dok su vibrafon svirali Saša Radojčić i Boža Kos. Vokalni solisti bili su Vida Lavrenčić, Nino Robić, Toni Perić, DŽimi Stanić, Nada Knežević, Azra Halilović i kao gosti Bojan Kodrič i Dušan Jakšić. Zanimljivo je da je „Orkestar za igru“ Vladimira Radojčića ili Dr DŽipa svirao muziku u prvih devet epizoda kultne TV serije Radivoja – Lole đukića „Servisna stanica“. Orkestar je nastupao, u poslednjoj fazi, po najekskluzivnijim evropskim hotelskim lancima „Interkontinental“, „Hilton“ i „Šeraton“.
