Januara 21, 2011 u Beloj kući, Predsednik Sjedinjenih američkih država, Barak Obama, nagradio je istaknute univerzitetske naučnike, matematičare i inženjere za njihov doprinos nauci i, posebno, za mentorsku delatnost i prenošenje znanja na buduće generacije.
Ovi ljudi su uložili izuzetne napore, daleko preko granica dužnosti. Njihova dostignuća osiguravaju mesto Amerike u najnovijim dometima nauke i inženjerstva u budućnosti. Njihova odanost i trud za bolje obrazovanje i lični napredak svakog pojedinog studenta zaslužuju daleko više od ove nagrade koja je samo skromno obeležje našeg bezgraničnog duga i zahvalnosti, izjavio je Predsednik Obama.
Među 11 odabranih iz svih SAD, nalazi se, jedina iz Kalifornije, srpkinja i beograđanka, dr. Maja J. Matarić, profesor robotike, neurologije i pedijatrije; osnivač i direktor Centra za robotička istraživanja i Viši zamenik Dekana Viterbi škole za inžinjerstvo Univerziteta Južne Kalifornije u Los Anđelesu.
Istaknuti pojedinci uvek pripadaju celom čovečanstvu jer rade na opštem dobru. Roboti koje dr Matarić kreira ne mogu se koristiti u ratne svrhe. Namenjeni su prevashodno licima s traumatskim oštećenjima mozga, fizičke i mentalne prirode, od autizma do Alzhajmerove bolesti. Rad Maje J. Matarić, kao i njene majke dr Mirjane N. Radovanov (beogradske pesnikinje, pisca, naučnog radnika i prevodioca, bibliotekara Narodne biblioteke Srbije i predavača engleskog jezika na Beogradskom univerzitu), posvećen je uspomeni na Majinog oca, Mirjaninog supruga, inžinjera Josipa S. Matarića, koji je rano preminuo od raka mozga. Obe su, posle toga, u Americi studirale funkcije mozga, Maja primenivši to na izradu korisnih robota pratilaca i pomagača osoba s izuzetnim potrebama, a Mirjana u nastavi. Obe su nagrađene od predsednika SAD za svoj rad.
Uspeh svakog pojedinačnog građanina zasnovan je na brojnim uticajima, od roditelja, učitelja i škole, preko celokupnog društva i zajednice u kojoj su odnegovani. I Maja i Mirjana su to ponele iz Srbije, a dalje školovanje i rad nastavile u sredini u kojoj su se našle. Obe smatraju da, stoga, ova zasluga ne pripada samo njima nego svima koji su doprineli njihovom razvoju. U svojim govorima većina nagrađenih u Beloj kući istakla je da potiču iz nacionalne i društvene manjinske sredine u kojoj su bili prvi i jedini s višim obrazovanjem. U toku svoga govora, dr Maja J. Matarić je u nekoliko mahova napomenula svoje, drugačije uslove. Iako i sama, kao i mnogi drugi, emigrant, došla je iz jedne daleke i male zemlje ali je svakodnevno imala uzor majke koja je stekla najviši stupanj akademskog obrazovanja, doktorat. U SAD je i Maja došla sa 16 godina, već formirana i sa odličnim srednjim obrazovanjem, što joj je omogućilo ulaz na najbolje američke univerzitete. Ukratko, zahvalna je svojim korenima, a radi onako kako najbolje ume jer je to u nju usađeno ne samo uplivom majke nego i snažnom tradicijom zemlje iz koje potiče. Svojim radom odužuje se i nastavlja putokaz majke i oca, majke otadžbine i svih onih koji su doprineli njenom razvoju bilo gde i kada.
Negovan Rajić, srpski pisac u Kanadi, smatran vodećim kanadskim piscem, kad je saznao za ovu nagradu, izjavio je: Ja ovo vidim kao nagradu svima Srbima. Sa širinom srca koja se u nas od detinjstva neguje, Mirjana je dodala Da, Srbima i svima ljudima, za ono najbolje u njima, pošten i vredan rad u službi drugima, za bolju budućnost naših potomaka. Pamtimo i volimo sve koji su nas nečemu naučili. Među njima blistaju oni koji nas oplemenjuju i inspirišu.
