Dr Radovan Milovanovic, generalni konzul SRJ u Cirihu, posle odradenog mandata vraca se u domovinu. Tim povodom razgovarali smo sa njim o onome što je obeležilo protekli period.
• Vaš petogodišnji mandat na mestu generalnog konzula protekao je u periodu velikih politickih i društvenih promena u zemlji. Da li ste se umorili?
– Nije bilo vremena za umor. Smatram da je u svakoj profesiji najveci umor od nerada. A ja sam stalno imao posla preko glave.
• Naši gradani u Švajcarskoj primetili su vaš rad na tri polja: prema otadžbini, domacinima Švajcarcima i njima. Gde ste imali najveceg uspeha?
– Svi ti segmenti rada se medusobno dodiruju ili prožimaju. Kad bi se sve prosejalo kroz jedno sito, na vrhu bi ipak bilo moje nastojanje da u profesionalnom i ljudskom smislu izadem u susret potrebama i interesima naših gradana.
• Veoma ste cenjeni u našim asocijacijama. Šta im predlažete na odlasku?
– Da budu još složniji, da u svoje redove privuku što više mladih i da se maksimalno otvore prema švajcarskim gradanima i njihovim udruženjima.
• Jedan ste od retkih diplomata koji je imao i sopstvene izložbe slika u poznatim galerijama Švajcarske. Da li se više osecate kao diplomata ili kao slikar?
– Svakako kao diplomata. Mada je, možda, i slikarstvo moglo da bude moja profesija. Znaci, samo na kratko se osetim kao slikar. Kada razmišljam o nekoj doglednoj buducnosti, pada mi na pamet recenica gospodina Vlade đurica, vlasnika poznate galerije „Art medija“ u Beogradu: „Radovan je prvenstveno slikar na privremenom radu u diplomatiji“.
• Vracate se u zemlju. Koji posao vas ocekuje tamo?
– Ja sam diplomata od karijere i o tome ce odluciti ministar inostranih poslova. Moglo bi da se desi da nastavim rad u Sektoru SMIP za konzularne poslove i dijasporu.
• U nedelju, na dan Svetoga Vasilija Ostroškog, predstavnici mnogih asocijacija naših gradana u Švajcarskoj priredili su vam svecani ispracaj u restoranu „Grodonija“. Kako ste ga doživeli?
– Duboko dirnut brojem prisutnih i lepim recima koje su mi bile upucene. Tek na tom skupu sam osetio pravu tugu zbog rastanka sa divnim „švajcarskim Srbima“. Dakle, tog ispracaja cu se uvek rado secati jer je i on doprineo da se u zemlju vracam srecan i zadovoljan.
