Dr Ruben Fuks je tokom svoje dugogodišnje delatnosti na funkciji predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije u Beogradu i Srbiji značajno doprineo sećanju na Holokaust, kao i kulturi sećanja uopšte. On je takođe jedan od glavnih učesnika u memorijalnom projektu Staro sajmište u okviru kojeg bi, na mestu na kojem je tokom Drugog svetskog rata bio logor na Starom sajmištu, trebalo da bude izgrađen spomen kompleks za jevrejske, srpske i romske žrtve.
Dr Ruben Fuks je i jedan od glavnih inicijatora i podržavalaca ideje o uspostavljanju prve pozicije Austrijske službe sećanja na Balkanu, pri Savezu jevrejskih opština Srbije i Jevrejskom istorijskom muzeju Beograd. On je takođe jedna od prvih ličnosti iz Srbije koje su podržale memorijalni projekat Kuća odgovornosti u Braunauu na Inu u Austriji, čiji je inicijator dr Andreas Majslinger, osnivač organizacije Austrijske službe u inostranstvu (Austrijske službe sećanja).
Za njegovu izuzetnu posvećenost, 26. maja 2017. u Austrijskoj ambasadi u Beogradu, dodeljeno mu je Austrijsko priznanje za sećanje na Holokaust.
Govornici ceremonije dodele priznanja bili su mr Sabine Krojsenbruner, izaslanica austrijske ambasade u Beogradu, dr Milan Koljanin, laudator događaja i viši naučni saradnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu, Feliks Mihael Hafner, koordinator Službe sećanja za jugoistočnu Evropu i Izrael, kao i Vladimir Vlajić, prvi pripadnik Austrijske službe sećanja u Srbiji 2015/16.
„U Srbiji je uz snažnu inicijativu Njegove ekselencije, dr Johanesa Ajgnera, kao i dr Rubena Fuksa, doskorašnjeg predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije, krajem 2014. g. nastala ideja o pokretanju prve pozicije Austrijske službe sećanja u Srbiji. Ta ideja je realizovana već u septembru 2015. godine…Želeo bih da se još jednom zahvalim dr Rubenu Fuksu na svemu što je učinio i čini za kulturu sećanja u Srbiji i na tome što mi je za vreme mog volontiranja bio odličan domaćin, zatim, dr Johanesu Ajgneru i mr Sabini Krojsenbrauner na izuzetnoj saradnji i podršci tokom mog boravka u Srbiji i na odličnoj komunikaciji sa Austrijskom službom sećanja“, rekao je, između ostalog Vlajić.
Kancelar Republike Austrije, Kristijan Kern, uputio je video poruku povodom dodele priznanja.
Nakon uručivanja priznanja prisutnima se obratio i dr Ruben Fuks, a našao je vremena i za intervju za RTS.
Ovo priznanje prvi put je dodeljeno jednoj ličnosti iz Srbije, uopšte sa Balkana. Koliko je Vama ona značajna?
„Nagrada je velika čast, pogotovo kada ti se obrati predsednik jedne države i kada dobiješ pismo od ministra spoljnih poslova Austrije, koji je sada na čelu Narodnjačke stranke. To je velika čast, jer ipak, ja više nisam javna ličnost, niti sam se isticao previše. Bio sam aktivan u zatvorenim krugovima, s nadom da će stavovi koje ja zastupam, imati nekog traga.“
Šta biste poručili generacijama koje dolaze?
„Ono što je moja osnovna poruka je da javnost, naročito političari, žive u ciklusima od 4 ili 8 godina, i treba propagirati svest da se za to vreme ne može ništa efikasno uraditi. Potrebno je menjati način obrazovanja i vaspitanja i da se trudite da to održite kroz najmanje dve generacije, da bi ste tek u trećoj generaciji imali vidljive efekte. Znači, za neke ozbiljne pomake do kojih bi moglo doći je potreban dosta veliki ciklus, i tek nakon 20,30 pa i 50 godina od započinjanja jedne osmišljene aktivnosti u izmeni obrazovanja i vaspitanja možete očekivati realne efekte“.
I dalje se čovek pita kako je moguće da se Holokaust dogodio, ima li odgovora na to pitanje?
„To je nešto što je ugrađeno u društvene mehanizme, protiv čega se, naravno, treba boriti. Ono što je meni jasno i poznato iz mog bavljenja i medicinom i ostalim oblastima, da kažem slikovito, jeste da smo se pobunili protiv Boga ili određenog sistema funkcionisanja prirode, a nismo našli adekvatnu supsituciju. Jer, ili padamo u zamku autoritarnih društava i diktatura, s jedne strane ili, s druge strane naša društva toliko slabe da postaju žrtvom oni koji su mnogo animalniji element, koji svoje instikte zadovoljavaju na mnogo brutalniji način. Nalaziti pravu meru između jednog i drugog je veoma teško i problematično i potrebno je vreme da se to nekako iskristališe.“
Da li je zlo u ljudskoj prirodi?
„Jeste. Ono krajnje zlo je psihopatološko i sociopatološko, ali seme postoji bez obzira na patologiju. Ono se samo može lakše ispoljiti u sociopatskoj situaciji, kada isplivaju sociopate i psihopate.“
U kojoj meri postoji danas?
„Užasnoj. I sve ga je više…Imate na primer u svetu užasnu mržnju prema izbeglicama koji beže od zla, a koje neki od nas optužuju da su oni krivci.
U današnjem govoru se nisam dotakao problema ćutljive većine. Mehanizmi stvaranja ćutljive većine su favorizovani od vlasti, u bilo kom smislu, jer im obezbeđuje autoritet, koji s vremena na vreme prerasta u autoritarnost i diktaturu. Ćutljiva većina se stvara od obdaništa i od parkića u kojima se deca igraju. Siledžije, mentalne i fizičke, nameću se kao vođe, a ostali, manje jaki, nisu vaspitavani da se slože i suzbiju teror.“
Da li srpski narod čini dovoljno na očuvanju sećanja na svoje žrtve?
„Ne čini dovoljno, i postoji objašnjenje zašto je to tako. Međutim, i ono što se čini često se instrumentalizuje za trenutne potrebe i to opoganjuje sećanje.“
Do danas nismo uspeli da popišemo naše žrtve. Da li je to uopšte moguće uraditi?
„70 godina je prošlo i to je jako teško. Međutim, popisivanje brojeva koje je nepouzdano je degradirajuće za sve te pojedinačne žrtve zajedno. Znači, nije bitan broj, bitno bi bilo saznati imena i prezimena, saznati nešto o tim ljudima ma koliko oni bili „beznačajni“ za svetsku istoriju i bez obzira koliko su godina imali. Oni imaju svoj identitet. Taj identitet pre brutalnog kraja života, je ono što vredi i što treba negovati“, zaključuje dr Fuks u intervjuu za Program za dijasporu RTS-a.
