Molekularni imunolog, dr Slavoljub Milošević, koji je poreklom Kruševljanin, svetski priznati naučnik intenzivno radi istraživanja u laboratoriji u Minhenu, koja bi mogla dovesti do pronalaska vakcine, ali i terapijskog agensa, odnosno leka protiv Covida – 19. Specijalno za naš portal kaže:
“Projekat na kome trenutno radim je upravo kod Vlade Bavarske na evaluaciji sa ciljem obeubeđivanja finansirnja daljih ispitivanja. Po mom misljenju, do kraja godine, nekoliko vakcina protiv korone virusa će u Nemačkoj i svetu biti u upotrebi. Koliko ja znam, nekoliko firmi je već zapocelo drugu fazu kliničkih ispitivanja ove vakcine. Posle toga sledi treća faza istraživanja na velikom broju primalaca i i poslednja četvrta faza je konačna upotreba vakcine protiv Kovida 19” – najavljuje dr Slavoljub Milošević.
U drugom talasu korona virus je zarazila više od 16 miliona ljudi u čitavom svetu. U samoj Nemačkoj obolelo je 207. 379 ljudim izlečeno je 191.400, a umrlo je 9.205. Doktor Milošević se već mesecima trudi da savlada ovaj zlokbni virus.
„Istražujem korona virus kao i mnogi drugi naučinici u svetu. Tražim put do terapeutskog tretmana Kovida -19. Ne želim da o tome detaljnije govorim, jer taj put je dug i neizvestan”, rekao nam je doktor Slavoljub Milošević
Tokom svojih istraživanja molekulrne biologije i imunologije dr Milošević je radio na genetski modifikovanim ljudskim ćelijama i sa mnogim virusima. Kada je izbila epidemija korona virusa, kaže, nije mogao sa mirom da sedi u svojoj bašti, nego je odjurio u laboratoriju da istražuje Kovid – 19.
“Vršio sam eksperimente sa genetski modifikovanim ćelijama, u koje sam ubacivao određene proteine. U jednom trenutku sam ubacio proteine u koronavirus sa ciljem da ga razvijem i vidim sve njegove karakteristike. Virus je tom prilikom blokiran. Sada istražujem to delovanje proteina na Kovid – 19″- otkriva nam Slavoljub Milošević.
Govori nam o tome kako je procedura, određena pravilima Svetske zdravstvene organizacija takva da bi se do neke vakcine došlo, potrebno je od pet do 15 godina istraživanja i rada. Uz to rad sa visokozaraznim virusom u laboratoriji zahteva specijalnu kontrolu i zaštitna odela koja su pod pritiskom.
“Ako poznajete na molekularnom nivou životni ciklus virusa, ako poznajete kako rade humoralni odgovori, ako dobro znate šta je preduslov da B-ćelije stvore antitela, a za to je potreban celularni imuni odgovor onda imate sredstava u rukama da razmilsite šta želite da uradite” – navodi Milošević.
Prema njegovim rečima, virus se prenosi kapljičnim putem. Profesionalni pristup borbi protiv pandemije zahteva borbu na dva fronta – pripremi profilaktičke vakcine koja bi štitila neinficirani deo populacije, ali i razvoju terapeutskog agensa koji bi bio u stanju da blokira širenje virusa unutar inficiranih individua kao i njegovo širenje na okolinu.
“ Moj rad se upravo i bazira na ta dva pristupa. Razvoju profilaktičke vakcine kao i terapeutskog agensa. Sobzirom na to da se radi o novom tipu virusa koji, kao što sam rekao nije izazvao posebno interesovanje, a samim tim nije ni bio dostupan širem naučnom krugu zbog veoma efikasnog širenja i strogih sigurnosnih mera i velike opasnosti infekcije personala koji sa njim radi. Rad sa ovim virusom zahteva veoma specifične sigurnosne uslove i moja istraživanja kao i kod većine drugih istraživača nalaze se u ranoj prekliničkoj fazi.
Rad bazira se na razvoju efikasnog terapeutskog agensa koji bi prvenstveno bio korišćen na ljudima koji su inficirani i pokazuju tipičnu simptomatiku jako bolesnih.Istovremeno nudi najveći stepen sigurnosti za tretirane pacijente. Tim agensom bi se onemogućila reprodukcija virusa u pacijentu, blokadom njegove sposobnosti da inficira zdrave pacijentove ćelije. Samim tim bi se indirektno pomoglo imunološkom sistemu pacijenta da postojeće viruse eliminiše u svakoj inficiranoj individui bez obzira na nivo simptomatike. Ovim tretmanom, čak i kod pacijenata sa veoma teškom kliničkom slikom trebalo bi u kratkom roku postići primetno poboljšanje, a samim tim i značajno smanjenje, ako ne i potpunu eliminaciju fatalnih ishoda. Do sada smo završili eksperimente potvrde koncepta ili drugim rečima „proof-of-concept studies””.
Objašnjava da za to postoje dve vrste agenasa koji su nam potrebni – vakcina, odnosno agensi koji će izazivati povećanje imuniteta u populaciji i drugi su terapeutski agensi.
“Ja sam potpuno siguran da u oba slučaja postoje već agensi koji su sposobni da izazovu povećanje imuniteta u populaciji, ali to je pitanje regulatornih tela. U Nemačkoj imate Institut ‘Robert Koh’ koji se bavi time i da li ćete dobiti dozvolu da testirate vaš agens zavisi od ‘Robert Koh instituta’ i koliko će brzo on to uraditi. To su vrlo dugotrajni procesi. Na nivou Evrope imate “Juropijan medikal ejdžensi”, a u Srbiji postoji takođe jedno telo koje se bavi lekovima i dozvolom za lekove. Inače, u Nemačkoj prvi dobrovoljni primaoci već vakcinisani” – otkriva nam dr Slavoljub Milošević.
Kako je Kovid – 19 izuzetno opasan ova procedura je skraćena i hitna, tako da već godina dana od pojave ovog virusa, naučnici tragaju za lekom protiv njega. Brzina razvoja vakcine i terapeutskog agensa je više pitanje vladinih agencija za kontrolu razvoja novih lekova nego naučnog prekliničkog i kliničkog razvoja.
” Da bi se došlo do serijske proizvodnje leka protiv koronavirusa, potrebna je investicija od najmanje 300 miliona evra. Da bi se zaustavilo delovanje Kovid – 19 mora da se urade tri stvari: da se pronađe agens koji će da blokira virus i inficiranog čoveka, a potom ga imunološki sistem čovek uništava, da se proizvede terapeutska vakcina, koja će da pruža zaštitu ljudima od inficiranog čoveka i treće da se utvrdi sistem precizne dijagnostike i spreči masovno inficiranje” – kaže dr Slavoljub Milošević.
Milošević je osnivač i suvlasnik istraživačke kompanije “Medigene AG” iz Minhena, u kojoj je glavni imunilog, ali i potpredsednik upravnog odbora. Autor je 19 publikacija, 8 patenata i citiran je u naučnim krugovima 607 puta.
Smatra da pojavom prvih efikasnih vakcina i terapeutskih agenasa društveo-privredni život će se u granicama mogućeg vratiti u svoju normalu.
“ Po mom mišljenju zahvaljujući angažovanim naučnim i finansijskim resursima virus će već u bližoj budućnosti biti savladan. Međutim, smatram da će ono što je ovaj virus izazvao definitivno promeniti ne samo socijalno-društvene odnose u dužem periodu nego će i dramatično uticati na promenu ekonomskog, zdravstvenog, naučnog i svih drugih sistema uključujući i međunarodne odnose. Po mom mišljenju posledice će biti dugotrajne mada, moram reći, ne uvek i negativne” – otimista je dr Slavoljub Milošević.
Doktor Slavoljub Milošević živi u Minhenu sa četiri člana svoje porodice. Ima suprugu Anđelu, koja je pravnik sa srpskom diplomom. Njihovo troje dece su rođena u Minhenu. Imaju dva sina od 18 i 12 godina, kao i ćerku od 21 godinu, koja studira na Tehničkom fakultetu. Svi zajedno obožavaju Kruševac i Srbiju, koje svake godine u avgustu mesecu posećuju. Ove godine, nažalost, korona virus ih je u tome sprečila:
„Znam da je u Srbiji u avgustu vreme prelepo. Nažalost, ove godine ću morati da odustanem od putovanja u zavičaj, iako sam bio radoznao da vidim porodičnu kuću, koju sam u međuvremenu skoro potpuno renovirao. Ne dolazim ovog leta u Srbiju, jer ne želim da rizikujem da se članovi moje i ja nađemo u karantinu ili još gore, da budem inficirani. A u Srbiji mi trenutno čak ni zdravstveno osiguranje ne važi“ – iskren je dr Slavoljub Milošević.
Marko Lopušina
