DR SRđA TRIFKOVIć O DODIRNIM TAčKAMA AMERIčKIH IZBORA I SRPSKE ZAJEDNICE
REPUBLIKANCI MANJE ZLO
• Naša zemlja ništa dobro ne može dobiti eventualnom pobedom kandidata Demokratske partije, jer bi se uz Kerija tada našli mnogi nama poznati likovi iz Klintonove administracije, čija bi pozicija u odnosu na Kosovo, na državnu zajednicu SCG i druga ključna pitanja bila daleko od onoga što želimo, kaže dr Trifković
Nacionalna konvencija Republikanske partije u NJujorku uveliko traje, na njoj su ozvaničene kandidature predsednika DŽordža Buša i potpredsednika Dika čejnija za predstojeće novembarske izbore, pred delegatima iz svih američkih država ređaju se govornici i hvalospevno, kao i na svakom kongresu, govori o uspesima. Amerika je, nimalo iznenađujuće, i ovoga puta skoro precizno podeljena na one koji su protiv Kerija i protiv Buša, jer kako stvari za sada stoje – nema te većine koja je za jednog od predsedničkih kandidata.
Ozbiljni posmatrači, kojima je takođe zasmetao optimizam već uveliko reformisane i ulevo skrenute Demokratske partije, ne očekuju da na Konvenciji Republikanske partije dobiju dokaze o zdravom realizmu i oporavljenoj stvarnosti, svesni da će se koplja 2. novembra ozbiljno ukrstiti na ključnim pitanjima rata u Iraku, rata protiv terorizma, ekonomskog oporavka i zdravstvene zaštite. Naravno, ni u jednoj od platformi predsedničkih kandidata nema precizno pojašnjenih detalja politike prema Balkanu, ali mi znamo šta su na Balkanu uradile demokrate.
– Kao što znamo, i izbori 2000. godine u Americi su bili krajnje neizvesni i izražavali duboku podeljenost nacije, dakle Amerika jeste podeljena, ovoga puta pre svega na ozbiljnim pitanjima nacionalne bezbednosti i terorizma, koja pre 11. 9. 2001. nisu bila tako otvoreno na sceni. Štaviše, neki poslednji rezultati anketa kažu da Amerikanci daju veću težinu pitanjima nacionalne bezbednosti i terorizma, nego ekonomiji, zdravstvu, školstvu – kaže politički analitičar dr Srđa Trifković. – Ova podeljenost u ovoj fazi predizborne kampanje ipak više ide na ruku predsedniku Bušu nego kandidatu Keriju, jer ako uporedimo nalaze ispitivanja javnosti iz prethodnih izbornih kampanja, videćemo da bi u ovoj fazi kampanje izazivač, u ovom slučaju DŽon Keri, trebalo da ima vođstvo od 3 do 5 odsto, da bi uopšte imao realne izglede da dobije izbore. Jer, obično se u poslednjim nedeljama kampanje javno mnjenje pokreće za otprilike toliki broj procenata u korist onoga koji je trenutni stanar u Beloj kući. Osim toga, u onim državama koje su 2000. godine bile najtešnje i u kojima je vođena najveća bitka za glasove, a to su Pensilvanija, Ohajo, Mičigen, Viskonsin, Misuri i Florida, u ovoj fazi kampanje ili je trka izjednačena ili je Buš u blagoj prednosti. Moramo imati u vidu i da na kraju balade američki glasači svoju odluku zasnivaju na osnovu svog džepa i svoje čekovne knjižice, a tempo ekonomskog oporavka je očigledan. Započet je krajem prošle godine i uzeo maha u ovoj, pa Bušu neće pretiti opasnost sa kojom se suočio njegov otac na kraju svog mandata, što mu je i došlo glave, pa je kasnije Klinton pobrao plodove ekonomskog oporavka kome je temelje udario Buš otac.
RAZLOG ZA BRIGU
• Mediji su se ovih dana silovito ostrvili na predsednika Buša, zamerajući mu izjavu u nedavnom intervjuu da je rat protiv terorizma nemoguće dobiti, misleći na činjenicu da se ne radi o konvencionalnom ratu koji može imati kraj i početak. Predizborni rat između kandidata postaje sve prljaviji, preispituju se i prošlost Kerija, i sadašnjost Buša, a birači uglavnom ostaju zbunjeni. Šta će se dešavati u poslednja dva meseca kampanje?
– Mislim da ni jedan ni drugi neće dozvoliti da se ponovo u medijsku kampanju uključuju prljavi spotovi, jer je to očigledno dvosekli mač. Jer, Keriju sigurno nije odgovaralo što se debata poslednje dve-tri nedelje vodila o tome pod kakvim je on okolnostima služio u Vijetnamu, a ne o onome što je suština njegovog izbornog programa. Sa druge strane, Amerikanci ne vole da veruju da su kandidati lično odgovorni za oglase tog tipa, pa se i sam predsednik Buš ogradio od takvih reklamnih poruka.
Skretanje ulevo
• Koliko Vama lično smeta skoro totalno skretanje američke Demokratske partije na levu stranu i njena liberalizacija, koja dobija obrise komunističkih pokreta, u nezaobilaznom procesu koji je zahvatio i Evropu?
– To se ovde najpre desilo u dominantnim elitama koje diktiraju tempo Demokratske partije. Jer, mislim da mnogi birači – demokrate iz redova američke radničke klase, nisu ni svesni do koje je mere agenda Demokratske partije u skladu sa radikalnom ideologijom postnacionalnog integralizma. To se ogleda i u njihovom multikulturalizmu, i u podršci imigracionoj politici, i takozvanoj afirmativnoj akciji, koja je oblik obrnute rasne diskriminacije, a sa stalnom tendencijom da jača centralna vlast i broj ingerencija države, da stalno rastu finansijska sredstva kojima ona raspolaže. Na sreću, u duhu dobrog dela američkog naroda postoji sećanje na onu Ameriku koja se uzdala u svojih 10 prstiju, ali ta komunistička crta Demokratske partije je očigledna tendencija da sledi liniju plišanog totalitarizma. Radi se o klasičnom slučaju otuđene elite koja diktira tempo i način koji bi trebalo da bitno utiče na život običnog sveta, koji pri tom neće imati nikakvog uticaja na te odluke. To je oblik virtualne demokratije, u kome su unapred zacrtani ishodi, i samo ostaje da se izmanipuliše proces koji će do tih ishoda dovesti.
Naravno, Keriju će biti veoma teško da zaradi poene protiv Buša na polju borbe protiv terorizma i rata u Iraku, jer ono što je on do sada ponudio ne deluje naročito ubedljivo, nije konzistentan u svojim izjavama i akcijama, nije bio konzistentan ni kao senator, i to mu je najveća zamerka. Republikanci bi značajne poene na polju terorizma mogli da zarade imajući u vidu nameru Kerija da sa sobom dovede neke kadrove iz Klintonove administracije, lica koja mi, nažalost, dobro poznajemo, a sada su svi svesni činjenice da je Klintonova politika iz tog perioda na Balkanu otvorila vrata islamističkog uticaja i uspostavljanja džihadske baze u srcu Evrope. To govore i Bosna, i Kosovo, i bombardovanje Beograda, kada je podrška administracije teroristima stvorila okolnosti pod kojima je naša zemlja bombardovana. Demokrate očigledno nisu ništa naučile od svojih grešaka iz tog perioda, a evidentno ih nikada nisu ni priznale. čak je u nedavnom intervjuu Hilari Klinton izjavila da upravo intervencijana Kosovu dokazuje do koje su mere i demokrate uspešne u vođenju ratova, a to je i za nas veliki razlog za brigu.
OKUPLJANJE STARE EKIPE
• To je i početak odgovora na pitanje – koja bi opcija na američkim izborima bila povoljnija za našu zemlju i otvorene probleme sa kojima smo i dalje suočeni?
– Ukoliko pobedi Buš, sigurno ne bi bili rešeni problemi sa kojima se Srbija suočava, od budućnosti Kosova i neizvesnosti opstanka državne zajednice, do Haškog tribunala i teške privredne i finansijske situacije. Ali, to bi u svakom slučaju bilo manje zlo od onoga što bi nam se, verovatno, desilo pobedom demokrata. Jer, DŽon Keri klintonovski period postavlja kao svoj model i ima nameru da dovede čitav niz ličnosti – mogli bismo ponovo videti Ričarda Holbruka, koji mu je savetnik, Veslija Klarka, koji bi voleo da zameni sadašnjeg ministra odbrane Ramsfelda, a to su ljudi koji su stvorili antisrpsku priču, koja je u isto vreme i pokretačka snaga njihove lične reputacije, pa sam siguran da neće doći ni do kakvog preispitivanja te politike nego, naprotiv, ona će biti vraćena u opticaj i biti korišćena kao dodatni dokaz da demokrate vode multilaterarnu politiku, težiće zajedničkom nastupu sa EU. Tako će otvoriti pitanje nezavisnog Kosova, verovatno već krajem iduće godine, ponovne podrške Milu đukanoviću, koji se grčevito nada pobedi demokrata i u tome vidi poslednju šansu za novi zamah svojoj političkoj poziciji. A hoće li Bušova administracija pokrenuti pitanja Kosova i rešavanje tamošnjih problema, dobrim delom će zavisiti i od stavova Beograda. Nažalost, do sada nije bilo dovoljno efikasnosti i ubedljivosti sa kojom je Beograd nastupao u Vašingtonu, a to je pre svega zbog činjenice što Vlada Srbije govori jedno, a državna zajednica SCG, oličena u predsedniku i ministru spoljnih poslova, govori nešto drugo. Adekvatan primer je poziv premijera Koštunice kosovskim Srbima da ne izađu na izbore, a onda izjava Vuka Draškovića da bi oni na te izbore trebalo da izađu. Taj nedostatak koherentnosti i adekvatnog nastupa u Vašingtonu mogao bi nas ponovo skupo koštati, jer albanski lobisti ne miruju, oni i dalje ulažu znatna finansijska stredstava i politički uticaj stavljaju u funkciju ostvarivanja svojih ciljeva. Dakle, ukoliko DŽordž Buš bude reizabran, to bi za nas mogla biti poslednja šansa da sa više koherentnosti, fokusiranosti i profesionalizma zastupamo interese u Vašingtonu, koji bi mogli da se usklade i sa interesima Vašingtona, pre svega na pitanjima rata protiv terora. Jer, nismo to dovoljno upotrebili. Moramo vršiti pritisak na američku stranu, dokazujući da su aktivisti takozvane OVK teroristi jer, kako reče predsednik Rusije Putin, ne možemo teroriste deliti na naše i njihove, dobre i loše. Teroristi su teroristi.
