Dragoljub Najman, ambasador SiCG pri UNESKU

DRAGOLJUB NAJMAN, AMBASADOR SRBIJE I CRNE GORE PRI UNESKU

VITEZ POSTAO – TELEFONOM

• Da ga je predsednik Žak Širak odlikovao ordenom Legije časti javio mu francuski kolega, ali još mu nije zvanično saopšteno čime je zaslužio ovaj poznati orden

Kad stranac u zemlji kakva je Francuska dobije priznanje kao što je orden Legije časti znači da mu je učinjena izuzetna čast. Takvu nesvakidašnju vest da je odlikovan zvezdom Legije časti, ambasador Srbije i Crne Gore pri Unesku, Dragoljub Najman dobio je – kako je prošlog četvrtka u Parizu izjavio za „Vesti“ – „na Uskršnji ponedeljak“.
• Kako ste saznali da ste postali vitez Legije časti?
-Telefonira mi moj francuski kolega, ambasador pri Unesku, pita jesam li danas pročitao „Figaro“. Odgovorim mu da „Figaro“ ne čitam, ne samo ponedeljkom nego nikako, jer čitam „Mond“, a i to mi je mnogo. A on će na to: „E, ovog puta biste morali da ga pročitate“. Eto, tako sam saznao.

Lična karta

Ambasador Najman je rođen avgusta 1931. godine u Beogradu. Država, davnašnja SFRJ, poslala ga je u Unesko 1957, da bi, prvo u njegovom Sekretarijatu, a potom na nizu odgovornih mesta u ovoj organizaciji proveo punih 30 godina.
Sledećih 13 godina, „Miloševićevu deceniju“, proveo je kao generalni sekretar kluba „bivših velikih“, a posle oktobarskih promena 2000. nova vlast u Beogradu ga je aktivirala. Od septembra 2001. je ambasador SCG pri Unesku. Sve te godine se nije micao iz Pariza.

Ambasador Najman ne krije da se mnogo obradovao:
– Velika je to čast. Pogotovo što su u dekretu predsednika Širaka, kako su mi rekli, imena samo trojice stranaca. Jednog Amerikanca, jednog Italijana i jednog Srbina, moje. Ovaj orden stranci ne dobijaju baš često.
• Kako glasi obrazloženje odluke Velike kancelarije Legije časti da vas svrstaju u red vitezova?
– To će biti sadržano u dekretu koji još nisam dobio. Jedino sam jutros primio pismo od ministra inostranih poslova Francuske koji me obaveštava i čestita, uz napomenu da je pismo lično, a ne službeno.
• Znači li to da još ne znate ko će vam uručiti odličje?
– To znam, jer sam ga sam odredio. Takav je tu red, jedini uslov je da on već ima Legiju časti. Ja sam izabrao francuskog ambasadora pri Unesku. To je čovek s kojim najbliže sarađujem.

SCG i Svetska baština

– Visoki Dečani su prošlog leta na konferenciji u Kini postali deo Svetske baštine, a za iduću nominaciju Svetske baštine predložili smo Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Bogorodicu LJevišku. Arhiv „Nikole Tesle“ je ušao u „Memoriju sveta“, u kojoj se nalaze najznačajniji pisani spomenici civilizacije ili kolekcije, biblioteke, galerije na svetu. Miroslavljevo jevanđelje je naš sledeći predlog i nadamo se da će već u julu biti upisano u „Memoriju sveta“ – kaže ambasador Najman.

• A gde će vam i kada biti uručen orden?
– Mesto određuje sam dobitnik. Biće to rezidencija našeg ambasadora u Francuskoj, najverovatnije krajem aprila.
Ambasador Najman objašnjava da će se tada sastati Izvršni savet Uneska, što će biti prilika da na svečanost pozove sve kolege ambasadore akreditovane pri Unesku i visoke funkcionere ove organizacije Ujedinjenih nacija.
– Očekujem da u našu rezidenciju dođe i generalni direktor Uneska Koičiro Macura. Znate, Unesko je moja druga kuća.
• Pitamo ambasadora kako se našao u klubu bivših velikana svetske politike.
– Kad sam penzionisan bavio sam se drugim stvarima, između ostalog bio sam generalni sekretar organizacije koja je okupljala bivše šefova država i vlada.

Delegacije nisu saradnja

• Kao iskusni diplomata, šta misli – kakve bi odlike trebalo da ima njegov naslednik?
– O tome će odlučiti u Beogradu. Ali, trebalo bi znati da je u pitanju multilateralna saradnja koja se razlikuje od bilateralne diplomatije. Ne samo kad je Unesko u pitanju već i druge specijalizovane agencije UN-a u Ženevi, Rimu, Beču, Montrealu.
• A kako da nadoknadimo izgubljene godine?
– Nama je potrebno da što aktivnije učestvujemo u raznim stručnim aktivnostima preko Uneska. Neophodna je saradnja naših institucija, koja ne sme da počiva na delegacijama. Biti u stalnoj vezi sa stručnim službama Uneska jeste bitno za našu zemlju.

Tu su bili svi koji su u jednom periodu bili u žiži zbivanja: Kanađanin Trudo, Rus Gorbačov, Italijan Andreoti, Englez Kalagan, koji je umro pre nekoliko dana, a predsedavao je bivši nemački kancelar Helmut Šmit. Redovno su se sastajali, raspravljali o svetskim problemima i donosili zaključke. NJima sam služio, a oni su mene manje-više slušali – kaže Najman.
Grad u kojem je živeo generalni sekretar, gospodin Najman, bio je i sedište ove organizacije.
– Sticajem okolnosti to je Pariz. Ovde sam bio, jer je u Beogradu bio gospodin Milosević. Zbog toga sam više voleo da budem u Parizu nego u Beogradu.
• Šta praktično znači biti ambasador u organizaciji kakva je Unesko?
– Ja sam kanal preko kojeg naša država saobraća sa ovom organizacijom i to u četiri oblasti: kulturi, nauci, obrazovanju i komunikaciji. Međunarodna saradnja u tim oblastima bila je uvek interesantna, čak i u najgore doba hladnoga rata.

Orden Legije časti

Najpoznatiji francuski nacionalni orden Legiju časti, koji se dodeljuje za vojne i civilne zasluge, osnovao je Napoleon Bonaparta, dok je bio konzul 1802. godine, umesto viteških redova koje je ukinula Rezolucija 1789.
Orden ima pet klasa odlikovanih – vitezove, oficire, komandire, više oficire i velike krstove. Orden Legije časti ima oblik petokrake zvezde koja na obema stranama u sredini ima emajlirane krugove – u jednom lik „Marijane“ s natpisom „Republika Francuska 1870, a u drugom dve francuske trobojnice ukrštenih kopalja i natpis „čast i otadžbina“.

Unesko je bio jedino mesto gde su se sastajali i Rusi, i Amerikanci, kao i predstavnici nesvrstanog sveta. Duh Uneska omogućava intelektualnu saradnju i u najgorim vremenima sukoba. A koliko mi značimo Unesku?
– Veoma dugo smo bili van Organizacije, suspendovani smo 1992, a vratili se decembra 2000. godine. Moram da naglasim da na odnos prema nama ne mogu da se požalim ni u kom pogledu.
Razgovor s dopisnikom „Vesti“ ambasador Najman je završio sledećim rečima:
– Mada sam u Francuskoj proveo tolike godine, ja sam uvek bio i ostao ponosan na svoju zemlju. Nikad mi nije palo na pamet da uzmem francusko ili bilo koje drugo državljanstvo. Zato će u dekretu predsednika Širaka o dodeli ordena pisati: Nacionalnost Srbin!