Cedomir Jovanovic, potpredsednik Demokratske stranke, narodni poslanik i šef poslanickog kluba DOS-a u republickom parlamentu, protekle nedelje je promovisao predlog izmena skupštinskog Poslovnika o radu, koji je poslanicka grupa DOS-a izradila po ugledu na britanski Parlament.
„Rad Skupštine se u poslednje vreme može opisati kao nestabilan, nekonstruktivan i problematican“, izjavio je Jovanovic i izrazio uverenje da ce novi Poslovnik doprineti efikasnijem radu Skupštine.
Otkad je stupio na domacu scenu popularni Cedica je uspešno privodio kraju svaki posao koji je zapocinjao. Pažnju javnosti je privukao kao jedan od lidera studentskih protesta 1996″1997. godine. Devojke koje su tada nosile bedž „Cedo, oženi me“ zvale su ga i Lepi Ceda, a on se u diskoteci „kod plavog kordona“ slikao sa obožavateljkama.
Kada su se studenti vratili u amfiteatre svojih fakulteta, on je bio jedan od osnivaca Studentskog politickog kluba. Neki su mu predvidali sjajnu novinarsku karijeru, cetiri godine je radio za TV „Politika“ i NIN, ali je on odlucio da se profesionalno bavi politikom. Iako je cesto demantovao da je on u stvari eksponent Zorana đindica, svoju politicku karijeru je nastavio u Demokratskoj stranci. Kao covek zadužen za ulicne akcije, bio je jedan od najisturenijih ljudi tokom protesta Saveza za promene 1999. godine. I kad je Savez za promene obustavio protestne šetnje, on je ostao u grupi „cuvara vatre“, koja je i dalje svako vece protestovala.
Kao aktivisti SZP-a i glavnom i odgovornom uredniku biltena gradanskih protesta „Promene“ njemu je tada, po tužbi Radmile Višic, tadašnjeg pomocnika ministra za informisanje, zapretila opasnost da ode u zatvor, ali je do tada nepoznata organizacija „Tim 29“ umesto njega uplatila visoku kaznu od 350.000 dinara.
Tokom poslednje predizborne kampanje on je bio šef centralnog izbornog štaba DOS-a, a nakon izbora je došao na mesto šefa poslanicke grupe DOS-a u republickom parlamentu.
U njegovoj biografiji, ali i u istoriji ove zemlje, ostace zapisano da je upravo on, u razgovoru koji je trajao devet sati, uspeo Slobodana Miloševica da ubedi da se „preseli“ u Centralni zatvor.
Kada je sa levog uveta skinuo tri minduše i odložio patike, jaknu i pištaljku, Cedo je postao Cedomir koji nosi uglavnom crna odela, voli džipove i konje i koji kaže da su mu plata koju prima u stranci i dnevnice koje dobija u Skupštini dovoljne za život.
Sreca ga je pratila i prošle godine kada se njegov „micubiši pajero““samo zapalio“, ali iscrtavanje pešackog prelaza ispred republickog parlamenta, nekoliko sati pošto je on takvu ideju izneo pred TV kamerama, umalo da mu, politicki, dode glave. Odmah su mu prikacili etiketu „Ceda zebra“, mada od postavljanja te zebre pa do danas niko nije uspeo da ga uhvati da baš na tom pešackom prelazu prelazi ulicu.
Cedomir Jovanovic je roden 13. aprila 1971. godine u Beogradu, po nacionalnosti je Srbin, a po verskoj opredeljenosti pravoslavac, kršten je u manastiru Ostrogu.
Na Fakultetu za dramske umetnosti u Beogradu diplomirao je dramaturgiju.
Pored toga što je jedan od najuticajnijih politicara u zemlji, on je trenutno i jedan od najatraktivnijih neženja. Obožavateljke mu sada porucuju „Cedo, zapali me“.
