У БЕОГРАДСКОМ РАТНИЧКОМ ДОМУ (ДОМ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ) ОДРЖАНА СВЕЧАНА ПРОМОЦИЈА ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА “КАЈМАКЧАЛАН – КАПИЈА СЛОБОДЕ”
Поводом обележавања 100. годишњице Горничевске битке и Боја на Кајмакчалану 1916. године Образовно-научни програм Радио телевизије Србије (РТС) и Републички одбор Савеза удружења потомака ратника Србије (РОСУПРС) 1912 – 1920. у сали Ратничког дома (Дом Војске Србије) у Београду организовали су 23. новембра свечану пројекцију документарног филма “Кајмакчалан – капија слободе”, 1. и 2. део.
Аутор серијала је Милица Бајић Ђого, сниматељ је био Хаџи Владан Мијаиловић, тон-мајстор Ненад Мишић, емисије су монтирали Тихомир Дукић и Горан Мијић, а за режију су се побринули Јелисавета Јанић и Милица Бајић Ђого.
Свечаност у Дому војске Србије је отпочела уз интонирање државне химне “Боже правде” и извођењем свечане песме СУПРС 1912-1920, “Марш на Дрину”. Затим је поздравну реч одржао пуковник у пензији, Љубомир Марковић, председник РОСУПРС, да би касније о Бици на Кајмакчалану, догађају незабележеном у новијој српској истотији и великом подвигу и јунаштву Српске војске говорио историчар, проф. др Момчило Павловић.
У уметничком делу програма учествовали су ученици Прве београдске гимназије. Најпре је ученица Дуња Недељковић сјајно отпевала нумеру “Пукни зоро”, да би касније песме “Ово је Србија” и “У ранама на бојишту лежи рањеник” извео Лука Стојановић уз музичку пратњу на гитари Реље Пешића.
Пројекцији документарног филма “Кајмакчалан – капија слободе” у препуној свечаној сали Дома Војске Србије, поред бројних чланова Савеза удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920. присуствовали су и студенти-кадети Криминалистичко полицијске академије из Београда, ученици Прве београдске гимназије, Основне школе “Јајинци” са Вождовца, Културно-уметничко друштво “Вук Стефановић Караџић” из Рипња и мнооги грађани Београда.
ПРИЗНАЊА ЗА АУТОРЕ И САРАДНИКЕ
Свечаности су приисуствовали и аутори филма, Милица Бајић Ђого, која је са Јелисаветом Јанић урадила и режију.као и Илија Церовић, главни и одговорни уредник Образовно-научног програма РТС. Они су од председника РОСУПРС 1912-1920. Љубомира Марковића добили признање за сјајну реализацију документарног филма “Кајмакчалан – капија слободе”. Исто признање, за помоћ и сарадњи на снимању филма требало је да буду уручена, Лазару Котевском, председнику Општине Новаци из Македоније и градоначелнику Штипа, Илчу Захаријеву, као и Љубиши Цветковићу, председнику Удружења Срба у Куманову, међутим, због службених спречености они нису дошли у Београд.
За Српску војску у Великом рату Крф је био острво спаса, Видо – острво смрти, а Кајмакчалан – врх наде.
Недавно, у септембру је обележена 100. година од Горничевске битке и Боја за Кајмакчалану. Тим поводом Образовно-научни програм РТС је себи дао задатак да реализује емисију у два дела под називом „Кајмакчалан-капија слободе.“ Што је и сјајно урадио уз велики труд и напор..
Освајање Кајмакчалана је била прва победа савезнаика у Великом рату. Притом, највише заслуге за ову победу има Српска војска. То је била прва етапа у пробоју Солунског фронта. За коначну победу савезника у Великом рату сматра се победа на Кајмакчалану. Врховна команда Српске војске знала је да без освајања тог врха на висини од 2525 м. не може бити ни коначне победе.Због тога се ова битка убраја у највеће и најзначајније у целокупној српској историји, а у војним аналима остала је описана као изузетан ратнички подвиг. Искусни војни стручњаци, и савезнички и непријатељски, сматрали су овај врх неосвојивим. Доминантни природни положаји на планини Ниџе, којој припада и врх Кајмакчалан, додатно утврђени и опремљени тадашњим најмоћнијим наоружањем, које је држала бугарска војска уз помоћ Немаца, представљали су непрелазну тврђаву за повратак Српске војске у Отаџбину.
Тешке рововске борбе за освајање ове планинске тврђаве трајале су даноноћно у другој половини септембра 1916. године. У силовитом јуришу Дринска дивизија је, уз велике губитке, освојила Кајмакчалан. Жртве су и на једној и на другој стани биле огромне.Многи су остали заувек ту на прагу Отаџбине. После освајања Кајмакчалана створени су услови за нову битку, познату у историји као Битка у луку Црне реке. Зато се често каже да битка за Кајмакчалан није једна битка. То је низ већих и мањих битака у покрету, које су трајале до краја новембра 1916. Борбе су се водиле за свако утврђење, сваки врх, готово сваки камен, после чега је тадашњи командант свих савезничких снага на Солунском фронту, француски генерал, Морис Сарај рекао:
– Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству.
Српске снаге у борбама за Кајмакчалан чиниле су: 1. армија (Дринска дивизија, Добровољачки одред, француске и руске трупе, црногорски војници), а непријатељске: бугарске снаге (1. бугарска армија, 3. бугарска дивизија, 11. македонска дивизија) и немачке јединице. Српске снаге имале су избачених из строја око 5.000 погинулих, рањених и несталих војника, од чега три четвртине били су борци Дринске дивизије. Највише их је страдало од артиљеријских граната. Бугарске и немачке снаге, пак, имале су дупло више губитака. На Кајмакчалану је погинуо и легендарни срспки командант, Војин Поповић, познантији као Војвода Вук..
ПОДВИГ ЕКИПЕ РТС
Екипа Образовно-научног програма РТС прошла је путевима битака од врха Кајмакчалана до Битоља и по изузетно тешком терену снимила први пут места која су до сада била незабележена. Око самог врха и данас су видљиви остаци ровова и митраљеских гнезда. Ни после стотину година природа није успела да избрише трагове ове одсудне битке. У рововима данас цвета ендемска биљка, наталија рамонда, непосредно изнад остатака муниције, коју кише и снегове повремено избаце на површину. Поред лука Црне реке, ту су невероватна непријатељска утврђења дуж чувене коте 1050, које је бранила немачка 11. армија. У овим артиљеријским гнездима и данас се могу наћи остаци граната, муниција и делови војничке опреме. Екипа РТС имала је срећу да сними унутрашњост тих утврђења и пронађе остатке немачке и француске муниције коју је користила Српска војска.
Падине Кајмакчалана и планине Ниџе посејане су гробовима српских војника. Готово да нема цркве, црквишта где нема српског гробља. Али, гробља су и дубоко у шумама, као и појединачни гробови, или по неколико у групама. Екипа РТС је наишла на једно такво гробље, где су још видљиви натписи на сачуваним надгробним споменицима. Све су то младићи од двадесетак година, који су прошли голготу повлачења, завршили војну обуку на Крфу, пребачени на Солунски фронт и остали заувек ту, у подножју Кајмакчалана. Са екипом РТС ишао је и потомак Милунке Савић, јунакиње са Кајмакчалана и Великог рата. Његова сведочанства су остала трајно забележена у овом серијалу.
Кајмакчалан је и раније био инспирација многим уметницима, песницима, писцима, вајарима, сликарима. Нешто од тих дела видеће и гледаоци овог серијала. Посебан део посвећен је и Капели на самом врху поред којег је звоник са Пупиновим звоном, а испод саме коте 2525 је Спомен-костурница у којој данас почивају јунаци-дивови Кајмакчалана. У емисији поред стручњака-историчара, говоре и потомци ратника ове пресудне битке у Великом рату.
ЗА СТВ ЗОРАН ЈАКШИЋ
посетите категорију историја на линку http://srpskatelevizija.com/category/istorija/
