Državne institucije Srbije ne mora da brinu zbog države?!
Jok.
Ič.
Država koja nas kontroliše, njih – neće! Ne moraju da plaćaju struju, vodu, kiriju, grejanje, zemljarine, poštarine… Ništa!
Država nema para!
Dovoljno objašnjenje. Amin. Haug. The End. Kaput. Gotovo…
Dakle, državne institucije, Vlada Srbije, Skupština Srbije, ministarstva, agencije… ne moraju da strahuju. Država neće poslati „razmontere“ grejanja sa motocanglama i kleštima da im iseče struju.
Neće ni one sa francuskim ključem da zaključaju zimi grejanje…
Ni da ih prinudno iseljava… Pa, država nema para, a čujem predsednika: „sprečili smo bankrot“.
Super.
Država nije bankrot.
I mi, građani te iste Srbije ne bi bili bankrot kada ne bismo morali da plaćamo struju, vodu, grejanje, zemljarinu, firmarinu, poštarinu, poreze, prireze, zareze i ostale „ize“…
Pa, čekajte, ko koga ovde zeza u zdrav mozak… Ta država, naša, bar za nas koji nemamo rezervnu kao neki, očito ima dvostruki aršin. Za sebe i za građane!
Da li je sad dovoljno, kad dođu računi da kažemo: nemamo pare. I, gotovo?
Račune u buriće, k’o što je svojevremeno moj zemljak Zoran Živković savetovao Nišlije da ne plaćaju struju, a račune bacaju u kante za smeće i burad! Jer se tako rušio režim Slobodana Miloševića.
Dobro, Sloba i režim padoše, ali zato, danas, Nišlije, manje za struju, a više za kamate, ne mogu da se naplaćaju ovima koji su došli umesto Miloševića i režima, time što nisu plaćali struju i (s)rušili Miloševića.
Drugovi, stvarno, jel smo mi svi volovi? Ili misle da jesmo? Evo (zlo)upotrebljavam priliku da ovoj demokratskoj zemlji na putu bez alternative ponudim ideju da nas bar malo odbrovolje: kao što se zna, grejanje je poskupelo ovog meseca za tričavih 30 odsto, ima se, može se… A, sunce upeklo, k’o da počinje leto, a ne da se zima zahuktava, pa toplane radijatore drže mlake, a ne tople!
Dakle, ta država, koja umalo nije bankrotirala, mogla bi da za ovaj mesec svima nama, svojim građanima, pošalje „stare“ račune za grejanje, da bar malo uštedimo koju paru za crne dane koji (na)dolaze kao cunami…
Ali, neće, znam ih: to što se manje trošilo gasa, lož ulja, mazuta, pa to je da se zakrpi bušno budžet bure, a tu smo mi, podanici, za koje ne važi „nemamo pare“…
Pare, bre, na sunce, poručuje država svojim građanima…
Uz to, zaista, i pored najbolje volje nisam uspeo da utvrdim odakle je država iskobeljala 10 miliona evrića za ‘vatanje onog Mladića, a istovremeno dala minimalac za razoreno Kraljevo, a nema ni da svoje dažbine redovno izmiruje.
Istina daće više, od SMS poruka, kad država pazari PDV, kad operateri uzmu svoj deo… Šta ostane, pravac Kraljevo via Mionica, ali se Mionica više ne razume…
Ili da se nešto promeni: da SMS poruka prikupimo 10 miliona dolara za hvatanje Ratka, a da „Ratkove pare“ preusmerimo Kraljevčanima.
Jer, kako tvrde prorežimske ankete, većina građana je za Evropu, a u Evropu ne možemo bez (hvatanja Mladića), pa bi se ako je tako, a nije, grdne pare nakupile da bi pola sveta sa sve Amerikom jurilo Ratka Mladića, a ne Osamu bin Ladena.
Uostalom, niko ga ne juri. Mislim Osamu.
Ali, ova država, zapravo stranke na vlasti, ne posustaju. Sad je, kao genijalno rešenje smišljeno da se pare uštede, tako što će da se ukinu tri ministarstva, kafe kuvarice i čistačice. Uz to, kritiku ministrima nije uputio onaj koji je nadležan, a ništa se ne pita, premijer Nejaki Mirko, nego, ni manje ni više, baš predsednik države!
I on je, kao i njegov prethodnik, čini se, neobavešten… Jer, nije znao da ovi njegovi ne plaćaju komunalije, ozbiljno je pripretio „da niko ne sme ni dinar da podigne platu“, da svi moraju da štede…
Po meni nije problem što bi narodni poslanici imali platu od 1.000 evra, već je problem što predsednik Srbije ima samo 2000, premijer 1500 evra, poslanici 800, profesori 400, lekari nešto više, i što je plata danas u proseku, objektivno, 100 evra manja od one koju smo imali u doba prethodne vlade.
Uz to pominju rekonstrukciju, koja se, pošto pratim štampu, najavljuje uvek kad bi trebalo nešto da se zamuti, uvek kreće od onih koji rade, a one koji ne rade, njih niko ne dira.
Jer, ko ne radi, taj ne greši…
Danas, u ovoj Vladi Srbije, ako bi se merio učinak, redosled onih za ukidanje bio bi drugačiji nego da se počne od ovih koji rade, ali ih zato prozivaju…
Zar smo pored svakodnevnih apela gluvima morali da sačekamo da nam vakelu o neuspehu reforme pravosuđa održi Evropa?
Nismo, ali zato Nada Mesarević smerno kaže: ko radi, taj i greši… Posle te njene izjave, bojim se za nju.
Da ne litne?!
Kod nas se kao rad, izgleda, samo ceni brzina u donošenju zakona koje niko i nikad ne sprovodi…
Hvališemo se brojem usvojenih zakona, a ubeđen sam, ako mi ne verujete, pitaje one koji donose te zakone, narodne poslanike, da vam najbroje bar pet! Ako se sete, svaka im čast, ali neće… Jer, u njihovom donošenju učestvuju samo u danu za glasanje.
Šta u tim zakonima piše? Pa šta je tu važno, ništa… I tako se, odmah, valjda zbog učinka, donose Izmene i dopune zakona, koji je donet onomad…
Zašto se to sve radi: ima dve stvari, oni koji će, tvrde, da budu na vlasti, do kraja mandata, dakle 2012, znaju da neće, pa su već poodavno krenuli u predizbornu kampanju. Uz to dve stranke iz vlasti čekaju lokalni obračuni, na Skupštini DS i Kongresu SPS, pa je vreme da se sa unutarstranačkih problema, pređe na, navodno, opšte društvene.
Zapravo, nejasne su poruke iz tih stranaka, i floskule, „vreme je za podmlađivanje“, za „nove ljude“, a prvi ljudi većine stranaka Srbije bi da, ako se može, ostanu lideri, večno…
Kakva podela na mlade i stare!? Vreme je da se u Srbiji primeni kriterijum, ko zna i ko ne zna.
Uostalom, u istraživanju koje je objavila „Politika“ „stari kadrovi“ ministara stoje dobro, za razliku od mladih!?
Ali, glas naroda je ovde važan samo kad se zaokružuju glasački listići.
Sve drugo su priče za malu decu, da ne pomenem bajku, jer odmah mogu da vas povežu s Rakom Mladićem, koga su tražili, verovali ili ne, u kafani „Bajka“, u arhaičnoj ulici, zaostatku prošlosti, Kneza Višeslava 88.
Ajde de, to što ne možemo da nađemo Ratka, đene đene, ali ne možemo da pronađemo ni metorit koji je ničim izazvan, u prošli petak, preleto i pukao nad Grdeličkom Klisurom.
U novimama sam pročitao tolike mudrosti, ma esenciju pameti, da mi nije jasno, zašto nas, Srbe, nebeski narod, i nebo bombarduje?!
Biće da je kriv Koštunica.
Sloba se spasao na vreme!
Ups. Stigao Serž Bramerc. Sad će, beri kožu na šiljak.
Evropa nema alternativu.
I to je potpuno pogrešna floskula, Srbija kako je krenula, nema alternativu, a Evropu boli uvo da li imamo ili nemamo alternativu.
Zato mi Srbi, imamo „farmu i krave muzare“!? Da se tu radi o ozbiljnoj instituciji svedoči i činjenica da već dva meseca „Farma“ izdaje dva dnevna lista u kojoj se veličaju lik i delo farmera. Tako u tim novinama, koje nadležni tužilac očito ne čita, iako mu je to po zakonu dužnost, ima takvih budalaština, perverzija…
Saznajemo sve i svašta, koja riba baca neoprane gaće po livadama i đubri njive, ko je koga kresnuo, ili ko će koga, ko „voli krvavi seks“, a ko ga „šilji“… Koja farmerka se predveče plakne, a ko se od farmera ne kupa…
Stvarno, drugovi, zar smo svi mi volovi?
Izgleda?
Ili im se samo tako čini?!
Možda bi spas bio da nas ova država kolektivno preseli na neko pusto ostrvo u emisiju „Survivor“.
Da domoroci vide i uče kako Srbi preživljavaju!
