Društvo srpsko-grčkog prijateljstva u Beogradu upravo je proslavilo punoletstvo. Generalni sekretar LJiljana Manojlović, po profesiji istoričar umetnosti, tvrdi da nema lepšeg posla od negovanja tradicionalnog prijateljstva dva naroda koja nisu ratovala punih 650 godina, a prvo zvanično društvo je osnovano 1934. pod patronatom kneza Pavla Karađorđevića.
– Sa Grcima nas vezuju solunska braća ćirilo i Metodije, koji su nam doneli pismo, a u Grčkoj se nalaze i tri velike srpske svetinje: Hilandar, Zejtinlik, gde leži 8.000 srpskih vojnika, i Plava grobnica, gde je sahranjena naša mladost. Na srpski dvor vekovima su dolazile grčke princeze, a najveći junak novije Helade, Riga od Fere, srpski je mučenik. Sa svojim saborcima bačen je s kule Nebojša u Dunav. A Srbi i Grci su jedina dva naroda na Balkanu koji vekovima nisu međusobno ratovali, dok su u 20. veku uvek bili na istoj strani – kaže LJiljana Manojlović i dodaje da je u bivšoj Jugoslaviji studiralo najmanje 4.000 Grka, a svi su oni naši ambasadori u svojoj otadžbini.
Niko nam u vreme bombardovanja nije dao veću podršku od Grka. Grčka, iako članica NATO-a, odbila je da učestvuje u direktnoj ofanzivi protiv Srbije, a 90 odsto Grka izjasnilo se protiv bombardovanja. Demonstranti su vojne kamione gađali voćem i povrćem, a NATO saobraćajne znake usmeravali ka solunskoj pijaci, zaustavili voz za Skoplje, koji je prevozio 72 britanska tenka i 31 oklopno vozilo, a onda je sindikat objavio štrajk železničara i potpuno zaustavio saobraćaj. Na Krfu su se građani pobili s policijom jer su primetili NATO avion na aerodromu, a u gradu Ksanti 2.500 ljudi formiralo je ljudski štit oko zgrade gde se nalazila radio-stanica „Glas Amerike“ jer je „emitovao poruke rata i parole protiv Jugoslavije“.
– Novinar Filimon Dimolijos iz Katerinija bio je jedan od najrevnosnijih sakupljača humanitarne pomoći za Srbiju još od 1992. Kad su ratovi završeni, neke nevladine organizacije počele su da prozivaju ljude koji su „pomagali srpskim zločincima“ za vreme rata. Dimolijos je objavio u novinama sve svoje humanitarne akcije sa fotografijama, uz komentar: „Ako zbog ovog treba da se ide u Hag, prvi se prijavljujem“, priča LJiljana Manojlović.
Društvo danas ima 2.500 članova i ima podružnice u većini gradova Srbije.
