U Srpskom kulturnom centru u Vukovaru 6. novembra predstavljeno je književno stvaralaštvo pesnika Đorđa Nešića. Veče pod nazivom „Književnici našeg zavičaja“ organizovano je u okviru programa „Nedelje srpske knjige“. Naime, Srpski kulturni centar je celu ovu nedelju od 4. do 8. novembra posvetio srpskoj književnosti i srpskim autorima kako sa područja na kom deluje tako i sa prostora van granica Hrvatske.
Publici u Vukovaru, ovoga puta, kroz razgovor i čitanje njegovih stihova predstavljen je celokupan književni opus pesnika Đorđa Nešića, koji je odavno prevazišao granice svog zavičaja i postao poznato i značajno ime srpskog pesništva. Međutim, predstavljanje rada pred „svojom“ publikom ipak doživljava na drugačiji način.
– Dogodi se s vremena na vreme da održim neko književno veče u svom užem i širem zavičaju. Istina, to se retko događa. Iako sam jednom imao promociju knjige ovde u Vukovaru čini mi se da je ovo prvo predstavljanje nekog šireg tipa, odnosno mog celokupnog opusa i drago mi je da sam nakon mnogo održanih književnih večeri širom Srbije, Republike Srpske i Hrvatske predstavljen i ovde u svom širem zavičaju – rekao je Nešić.
Poslednjih godina, naročito 2017. i 2018. godine Nešić je prosto obasut najprestižnijim književnim nagradama – Zmajeva nagrada, Odzivi Filipu Višnjiću, Žička Hrisovulja, Disova nagrada, ali pesnik se zbog toga nije ogordio i dalje ostaje pri zemlji i svakodnevno i uporno radi na kulturnom polju kao da se ništa i nije dogodilo.
– Literatura je specifična vrsta kulturnog delovanja. Ima ljudi koji misle da su dosegli nekakve vrhove u svome radu i da drugi oko njih to ne shvataju. Ja po tom pitanju imam nekakav kontra ritam i uvek imam nekakvu sumnju u to što radim i imaću je uvek, jer je verovatno i moj mentalni sklop takav. Te nagrade na trenutak otklone tu sumnju i kažem sam sebi „vidi, oni misle da ja to dobro radim“. Ali ja sam već i u tim godinama kada to nekako primam sa izvesnom dozom kočnica i pokušajima da shvatim to na način da eto, nagrada ima poprilično pa sam i ja došao na red, pogotovo i zato što sam ja nekako skrajnut od te književne scene na kojoj se te nagrade i dele. Niti stignem da se družim, niti sedim po kafanama s piscima i književnim kritičarima, kako je to nekada bilo, nego mi to jave telefonom pa me to u nekom momentu za trenutak obraduje jer će na nekih dva tri dana biti nekakvih svetala reflektora i medijske pažnje, a posle sve ide u svoj redovan tok – jednostavno objašnjava pesnik koji je, kaže, i odrastao u sredini u kojoj je to neko „dizanje nosa“ bilo kažnjavano na jedan surov način što je naučio još u detinjstvu.
Šta bi pesnik sam sebe pitao?
Pesniku se može postaviti bezbroj pitanja, a opet ne postaviti mu neko koje bi on sam sebi postavio da je novinar. Pa eto, pitali smo ga i to. Koje bi pitanje sam sebi postavio. U jednom momentu bio je iznenađen, a onda je ipak odgovorio.
– Pitao bih sam sebe kad čoveče stigneš da napišeš bilo šta pored svega onoga što si sam sebi natovario na leđa. To je gomila poslova koji sa literaturom nemaju puno veze, a čovek ako misli da ima nekakav talenat, bilo kakav, za sport, za muziku pa i za pisanje trebao bi da se posveti tom talentu, a ja, čini mi se, činim sve suprotno od toga. Oduzimam si vreme tako da mi najmanje vremena ostaje za pisanje, ali sve se nadam da će se okolnosti promeniti i da ću jednom uraditi i ono o čemu smo više puta govorili, da ću sesti i napisati i neko duže prozno delo, pripovetku ili roman. Verujem da će doći i to vreme – kaže Nešić.
Pored svog redovnog posla u opštini Erdut, direktor je i Kulturno-naučnog centra „Milutin Milanković“ u Dalju u kom se svake godine održi na desetine naučnih, kulturnih i drugih dešavanja i manifestacija koje je potrebno uspešno organizovati i voditi. Pored toga posvećen je i svom rodnom Bijelom Brdu, pomaže svojim sumeštanima da se kulturno organizuju i obogate život svoga sela. Sve to zahteva ogromnu energiju i rad i zaista je pitanje, kako pored svega stigne nešto i da napiše, ono pravo.
Veče sa Đorđem Nešićem odisalo je lepom poezijom, onom kakvu samo on ume da piše, ali i humorom jer se okupljena publika dobrano nasmejala kada su joj čitani delovi njegovog Zavičajnog rječnika „Luk i voda“ koji je doživeo i svoje prerađeno i dopunjeno izdanje.
Druženje sa Nešićem bio je centralni program u okviru „Nedelje srpske knjige“, a završava se večerašnjim druženjem uz vino, Rok poeziju i gitaru. Stihove poznatih rok grupa i muzičara iz srpskog kulturnog miljea čitaće Milica Šarčević i Anđela Manojlović, a publika će imati priliku da i uživo čuje brojne rok pesme koje će odsvirati potpisnik ovih redova.
The post Druženje sa pesnikom slavonske ravni appeared first on srbi hr.
