Марија је, понета својим талентом, доспела у Венецију, град заљубљених, град мостова и галебова, град сањарења, а и град у коме је катедрала Мадона дела Салуте изграђена дрвеном грађом из наших шума…Тренутно живи и ради у Пескари.
„Рођена сам у Београду, а мој образовни пут почиње у приватном атељеу вајара проф. Градимира Рајковића, који похађам две године. Након тога, селим се у Венецију, где завршавам уметничке студије и стичем диплому из вајарства на Академији лепих уметности у Венецији под вођством проф. Андреа Грасија.
Следеће године добијам стипендију Еразмус у Француској. У међувремену настављам да похађам Академију како бих завршила две године специјалистичких студија из вајарства под менторством проф. Ђузепеа ла Бруне. Након тога одлучујем да завршим своје студије на Институту за уметничке занате у Ортисеи у Алтоадиђе, где добијам две специјалистичке дипломе.
Председница сам Међународног културног удружења Атеље 3+10, које се бави промоцијом савремене уметности. Изложбе које организујем или у којима учествујем су углавном високог нивоа и великим делом су подржане од стране институција. Због пословних разлога селим се у Абрузо у Пескару где радим са каменом са планине Мајела и предајем у Ликовној школи у Пескари и Пене. Излажем и учествујем на симпозијумима, како у Италији, тако и у иностранству. Осим скулптуре у камену и у дрвету, такође израђујем скулптуре од леда и снега, које сам исклесала не само на територији Европи, већ и у Кини“, открива уметница.
Њене трајне монументалне скулптуре могу се наћи у Италији: Вале Аурина у Лутагу и Кадипиетри; Абрузо у Летоманопело, Сант’Еуфемиа ала Мајела, Пене и Пескара; Трентино у Вила Агнедо, Стенико, Балбиду и Преадаи… Такође и ван Италије: Француска – у Карелису и Сент-Панкрасу, у Какслаутанену и Хојеру (Данска), Торбалију (Турска), у Врсару (Хрватска)…
Недавно је завршен 34. међународни симпозијум скулптуре у дрвету у Балбиду и Рангу, најстарији у Трентину. Уметници су завршили своја предивна дела на тему „Вештице и духови Вал Марцие“. Овај симпозијум је посебно подржао и финансирао Општина Блеђио Супериоре како би створио отворени простор с циљем даљње валоризације Вал Марсие, „Долине вештица“, почевши од места Le Croci у Балбиду (саграђено у 17. веку како би се отерале вештице) до места Ливез поред реке Дуин, где је наша Марија Марковић освојила прву награду.
Испред српске заједнице све присутне је поздравио Ђорђе Милановић, у име удружења Видовдан и Уније српске дијаспоре, и истакао:
„Ми се поносимо нашим суграђанима јер нижу победе и похвале, а све то у корист матице. Србија може да се поноси својим држављанима у дијаспори, јер су они најбољи њени амбасадори. Раде на ширењу њеног угледа на свим пољима и у свим сферама: од спорта, културе, уметности до здравства, а и других делатности. Марија је почасни члан нашег удружења и ми смо јако поносни на њу, њене успехе и достигнућа. Сва удружења су такође усмерена у том правцу. Видовдан је организовао, после свих активности и манифестација овог лета, и турнир у малом фудбалу почетком септембра“, каже Ђорђе Милановић, председник удружења Видовдан у Тренту.
„Марија Марковић, ваша веома цењена земљакиња, је после пажљивог прегледа уметничког жирија сврстана на 1. место. У своје име и у име администрације коју представљам, захваљујем се на учешћу удружења Видовдан и на учешћу српске заједнице, који сте са Маријом допринели да симпозијум постане интернационалан и са уметницом апсолутно највишег нивоа“, рекао је Флавио Рикадона, градоначелник Блеђо Супериоре у покрајини Трентино.
Марија Марковић, академска вајарка, дрвету даје душу, а душе вешто претвара у дрво, па се не препознаје магија трансформације и преласка из једног облика у други из једне димензије у другу. Дрво је њена судбина, њена страст, умеће, љубав, њен савезник. Марија је, понета својим талентом, доспела у Венецију, град заљубљених, град мостова и галебова, град сањарења и не само, већ и град у коме је катедрала Мадонна делла Салуте изграђена дрвеном грађом наших шума . Није случајно дошла у Венецију, наша амбасадорка културе, невидљиве нити које је везују за тај град постоје. Тренутно живи и ради у Пескари.
,, Рођена сам у Београду, а мој образовни пут почиње у приватном атељеу вајара проф. Градимира Рајковића, који похађам две године. Након тога селим се у Венецију, где завршавам уметничке студије и стичем диплому из вајарства на Академији лепих уметности у Венецији под вођством проф. Андрее Грассија. Следеће године добијам стипендију Ерасмус у Француској. У међувремену настављам да похађам Академију како бих завршила две године специјалистичких студија из вајарства под менторством проф. Гиусеппе Ла Бруне. Након тога одлучујем да завршим своје студије на Институту за уметничке занате у Ортисеи у Алтоадиге, где добијам две специјалистичке дипломе: прва у дрворезбарству, а друга у Вајар у дрвету. Председница сам Међународног културног удружења Атеље 3+10, које се бави промоцијом савремене уметности. Изложбе које организујем или у којима учествујем су углавном високог нивоа и великим делом су подржане од стране институција. Због пословних разлога селим се у Абруззо у Песцару где радим са каменом са планине Мајела и предајем у Ликовној школи у Песцари и Пенне. Излажем и учествујем на симпозијумима како у Италији тако и у иностранству. Осим скулптуре у камена и у дрвету, такође израђујем скулптуре од леда и снега, које сам исклесала не само на територији Европи, већ и у Кини.”– открива уметница
Њене трајне монументалне скулптуре могу се наћи у Италији: Валле Аурина у Лутагу и Цадипиетри; Абруззо у Леттоманоппелло, Сант’Еуфемиа алла Мајела, Пенне и Песцара; Трентино у Вила Агнедо, Стеницо, Балбиду и Преадаи; Такође и ван Италије: Француска у Кареллису и Сент-Панкрасу; Финска у Какслаутанену; Турска у Торбалију; Данска у Хојеру; Хрватска у Врсару…
Завршен је 34. међународни симпозијум скулптуре у дрвету у Балбиду и Рангу, најстарији у Трентину. Уметници су радили ових дана како би завршили своја предивна дела на тему „Вештице и духови Вал Марцие“. Овај симпозијум је посебно подржао и финансирао Општина Блеггио Супериоре како би створио отворени простор с циљем даљње валоризације Вал Марцие, „Долине вештица“, почевши од места „Ле Цроци“ у Балбиду (саграђено у 17. веку како би се отерале вештице) до места Ливез поред реке Дуин. Где је Мрија Марковић освојила прву награду.
Испред српске заједнице Ђорђе Милановић је поздравио, у име Видовдана и Уније српске дијаспоре, све присутне и истакао: ,, Ми се поносимо нашим суграђанима јер нижу победе и похвале, а све то у корист Матице. Србија може да се поноси својим држављанима у дијаспори, јер су они најпримернији и најбољи њени амбасадори. Раде на величању и ширењу њеног угледа на свим пољима и у свим сферама: од спорта, културе, уметности до здравства, а и других делатности. Марија је поцасни цлан насег удрузења и ми смо јако поносни на њу и на њене успехе и достигнуца. Сва удружења су такође усмерена у том правцу. Видовдан је организовао, после свих активности и манифестација овог лета и турнир у малом фудбалу који се одржао у суботу 9. септембра”-открива Ђорђе Милановић, председник удружења Видовдан у Тренту.
,, Марија Марковиц́, ваша веома цењена земљакиња, је после пажљивог прегледа уметничког жирија сврстана на 1. место. У своје име и у име администрације коју представљам, захваљујем се на учешц́у удружења Видовдан и на учешц́у српске заједнице, који сте са Маријом допринели да симпозијум постане интернационалан и несумњиво да се подигне квалитет, са уметницом која се показала као уметник апсолутно највишег нивоа.”- рекао је Флавио Рикадона, градоначелник Блеђо Супериоре у покрајини Трентино.
Марија Марковић, академска вајарка, дрвету даје душу, а душе вешто претвара у дрво, па се не препознаје магија трансформације и преласка из једног облика у други из једне димензије у другу. Дрво је њена судбина, њена страст, умеће, љубав, њен савезник. Марија је, понета својим талентом, доспела у Венецију, град заљубљених, град мостова и галебова, град сањарења и не само, већ и град у коме је катедрала Мадонна делла Салуте изграђена дрвеном грађом наших шума . Није случајно дошла у Венецију, наша амбасадорка културе, невидљиве нити које је везују за тај град постоје. Тренутно живи и ради у Пескари.
,, Рођена сам у Београду, а мој образовни пут почиње у приватном атељеу вајара проф. Градимира Рајковића, који похађам две године. Након тога селим се у Венецију, где завршавам уметничке студије и стичем диплому из вајарства на Академији лепих уметности у Венецији под вођством проф. Андрее Грассија. Следеће године добијам стипендију Ерасмус у Француској. У међувремену настављам да похађам Академију како бих завршила две године специјалистичких студија из вајарства под менторством проф. Гиусеппе Ла Бруне. Након тога одлучујем да завршим своје студије на Институту за уметничке занате у Ортисеи у Алтоадиге, где добијам две специјалистичке дипломе: прва у дрворезбарству, а друга у Вајар у дрвету. Председница сам Међународног културног удружења Атеље 3+10, које се бави промоцијом савремене уметности. Изложбе које организујем или у којима учествујем су углавном високог нивоа и великим делом су подржане од стране институција. Због пословних разлога селим се у Абруззо у Песцару где радим са каменом са планине Мајела и предајем у Ликовној школи у Песцари и Пенне. Излажем и учествујем на симпозијумима како у Италији тако и у иностранству. Осим скулптуре у камена и у дрвету, такође израђујем скулптуре од леда и снега, које сам исклесала не само на територији Европи, већ и у Кини.”- открива уметница
Њене трајне монументалне скулптуре могу се наћи у Италији: Валле Аурина у Лутагу и Цадипиетри; Абруззо у Леттоманоппелло, Сант’Еуфемиа алла Мајела, Пенне и Песцара; Трентино у Вила Агнедо, Стеницо, Балбиду и Преадаи; Такође и ван Италије: Француска у Кареллису и Сент-Панкрасу; Финска у Какслаутанену; Турска у Торбалију; Данска у Хојеру; Хрватска у Врсару…
Завршен је 34. међународни симпозијум скулптуре у дрвету у Балбиду и Рангу, најстарији у Трентину. Уметници су радили ових дана како би завршили своја предивна дела на тему „Вештице и духови Вал Марцие“. Овај симпозијум је посебно подржао и финансирао Општина Блеггио Супериоре како би створио отворени простор с циљем даљње валоризације Вал Марцие, „Долине вештица“, почевши од места „Ле Цроци“ у Балбиду (саграђено у 17. веку како би се отерале вештице) до места Ливез поред реке Дуин. Где је Мрија Марковић освојила прву награду.
Испред српске заједнице Ђорђе Милановић је поздравио, у име Видовдана и Уније српске дијаспоре, све присутне и истакао: ,, Ми се поносимо нашим суграђанима јер нижу победе и похвале, а све то у корист Матице. Србија може да се поноси својим држављанима у дијаспори, јер су они најпримернији и најбољи њени амбасадори. Раде на величању и ширењу њеног угледа на свим пољима и у свим сферама: од спорта, културе, уметности до здравства, а и других делатности. Марија је поцасни цлан насег удрузења и ми смо јако поносни на њу и на њене успехе и достигнуца. Сва удружења су такође усмерена у том правцу. Видовдан је организовао, после свих активности и манифестација овог лета и турнир у малом фудбалу који се одржао у суботу 9. септембра”-открива Ђорђе Милановић, председник удружења Видовдан у Тренту.
,, Марија Марковиц́, ваша веома цењена земљакиња, је после пажљивог прегледа уметничког жирија сврстана на 1. место. У своје име и у име администрације коју представљам, захваљујем се на учешц́у удружења Видовдан и на учешц́у српске заједнице, који сте са Маријом допринели да симпозијум постане интернационалан и несумњиво да се подигне квалитет, са уметницом која се показала као уметник апсолутно највишег нивоа.”- рекао је Флавио Рикадона, градоначелник Блеђо Супериоре у покрајини Трентино.
