DRŽAVA NE ODUSTAJE OD DOPUNSKIH ŠKOLA U INOSTRANSTVU

RODITELJI PLAćAJU NOVA ODELJENJA

• Za novo odeljenje potrebno najmanje 24 prijavljena učenika, prostor i nastavnik, kao i saglasnost roditelja da finansiraju prvu godinu
I pored velike finansijske krize, u srpskom Ministarstvu prosvete tvrde da Srbija neće dići ruke od dopunskih škola u inostranstvu i da će deca naših radnika preko nastavnog programa i dalje imati čvrstu vezu sa maticom.
– Ne samo što ne odustajemo, već postoji mogućnost otvaranja novih odeljenja za nove države, kao što su Kanada, SAD i Australija gde živi naša brojna dijaspora, a gde do sada nisu postojale dopunske škole – kaže u razgovoru za „Vesti“ Vesna Fila, pomoćnik ministra prosvete zadužena za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju.
Država je prvi put oblast vaspitno-obrazovnog rada u inostranstvu regulisala Pravilnikom, koji je stupio na snagu početkom maja, i koji praktično ima vrednost zakona za sve dopunske škole.
– Pravilnikom se država obavezuje da organizuje dopunske škole kada se za to steknu propisani uslovi, za razliku od dosadašnjeg uputstva koji državu nije obavezivao već joj je ostavljao mogućnost da to učini – dodaje Fila.

Plate nastavnika 1.600 evra

Visina plata nastavnika zavisiće od broja časova. Za pun fond koji iznosi 21 čas nedeljno, nastavnik u državama članicama EU dobijaće 1.600 evra, a u Švajcarskoj njegova plata će biti 3.200 franaka. NJihov rad organizovaće koordinator koji se upućuje u inostranstvo na period od četiri godine i ne može se produžavati. Koordinator će i dalje imati status diplomatskog službenika.

Kada se radi o finansiranju, Pravilnik određuje da je država obavezna da obezbedi plate za nastavnike i koordinatore koji su zaduženi za organizaciju nastave u inostranstvu. Iz državnog budžeta biće obezbeđena i sredstva za javne isprave i obrasce za vođenje evidencije, kao i za stručno usavršavanje i organizovanje uzajamnih poseta učenika iz zemlje matice i dijaspore, a u okviru planiranih projekata Ministarstva prosvete.
Troškovi udžbenika očito ostaju na teretu đaka, odnosno njihovih roditelja.
– Knjige će obezbediti Ministarstvo prosvete, a verovatno će neke biti i u elektronskoj verziji. Najmanji sporni segment su knjige, a najveći problem je nastavni kadar. Otvorena je mogućnost da nastavnici mogu biti i oni koji nisu srbisti, ali obavezno moraju da polože metodiku i da za vreme raspusta pohađaju stručne seminare koje organizuje resorno ministarstvo – kaže Fila.

Stranci priznaju diplomu

Jedna od novina, a zahvaljujući postignutom dogovoru o nostrifikaciji dokumenata, jeste da će učenik koji završi dopunsku školu i dobije odgovarajuće uverenje moći sa njim da konkuriše za posao koji zahteva poznavanje srpskog jezika. Takođe, nezavisno da li je srpski državljanin, sa ovim uverenjem moći će automatski da se uključi u obrazovni sistem Srbije, odnosno da dalje školovanje nastavi u zemlji svojih roditelja.

Inače, nove grupe mogu biti formirane ukoliko postoje najmanje 24 prijavljena učenika, prostor i nastavnik, kao i ukoliko su roditelji saglasni da u prvoj godini snose troškove obrazovanja. To podrazumeva troškove iznajmljivanja i opremanja učionice, nabavku udžbenika i didaktičkog materijala, učešće u finansiranju putnih troškova učenika u domovinu, kao i putni trošak nastavnika od mesta stanovanja do mesta održavanja nastave.
Dopunske škole i dalje će imati tri predmeta (Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija, Osnovi kulture srpskog naroda). Nastava se izvodi po grupama. Minimalan broj učenika u jednoj gurpi je 10, a maksimalan 15. Kao i do sada postojaće grupe za mlađi uzrast (prvi, drugi i treći razred), srednji (četvrti, peti i šesti) i stariji (sedmi i osmi razred). Grupu mogu činiti samo učenici jednog uzrasta, a u izuzetnim slučajevima i deca dva različita uzrasta.