Intervju: Marko Lopušina
DRŽAVA SE BOJI DIJASPORE
Publicista i novinar Marko Lopušina je zajedno sa sinom Dušanom napisao prvu Ilustrovanu istoriju srpske dijaspore, koja sadži priče, istorijska dokumenta i fotose o srpskim iseljenicima u 90 država sveta
Izdavačka kuća “Evro” iz Beograda je na poslednjem Sajmu knjiga u Beogradu promovisala prvu malu enciklopediju o Srbima u rasejanju, koja je izazvala veliko interesovanje ćitalačke javnosti. Autori ove knjige, koja nosi naziv ”Ilustrovana istorija srpske dijaspore” su dvojica beogradskih novinara, Dušan i Marko Lopušina. Razgovaramo sa gospodinom Lopušinom, koji se kao publicista već 25 godina bavi istraživanjem Srba u dijaspori, a kog smo pitali kako je došao na ideju da napišete knjigu ”Ilustrovana istorija srpske dijaspore”.
– Na ideju sam došao da uradim ovakvu vrstu leksikona o Srbima u tuđini, kada sam shvatio da nema mnogo knjiga o Srbima u svetu. Postoje najmanje tri razloga koji su me nagnali da napravim jednu slikovnicu iz života naših ljudi u rasejanju. Prvi je taj što javnost u srpskim zemljama, vrlo malo zna o istoriji srpskih seoba, koja traje već osam vekova. Drugi je što naša javnost, ali nažalost i naša nauka, a posebno državne institucije ne znaju koliko ima Srba rasutih po svetu, gde i kako oni žive. A posebno se ne zna kakav doprinos predstavnici srpskog naroda daju stranim državama. I treći razlog je potreba da pričom o srpskom patirotizmu u rasejanju razbijem zabludu da su ljudi u našoj dijaspori prebogati i da ne žele da pomažu svoje otadžbinske zemlje.
Do kavih ste vi otkrića došli?
– Otkrio sam da se u poslednjih osam vekoma srpski narod u deset talasa selio na svih pet kontinenata. I da danas u dijaspori živi oko 2,5 miliona Srba u 90 zemalja. Najviše Srba ima u SAD i Kanadi, oko 1 miliona, a potom u Nemačkoj, oko 560.000. Prvi Srbin, koji se uselio u Ameriku pre skoro 200 godina bio je đorđe Šagić iz Sremske Mitrovice. Ušao je kao slepi putnik 1815. a postao je sudija za veštanje i grčki konzul. U SAD mi danas, na primer, imamo tri dobitnika Pulicerove nagrade, pet oskarovaca i 1.200 profesora univerziteta. U Australiji najpoznatiji pisac je Srbin iz ćuprije, a u Švajcarskoj, najbolji igrač golfa je, takođe, Srbin. Mi smo u svetskim razmerama mala etnička grupa, jer Poljska i Grčka, na primer, imaju veću dijasporu nego maticu, ali smo mi našom pameću uspeli da se uzdignemo u vrh civilizacije.
PARTIJSKI BOJKOT
Ako kažete da u svetu ima 2,5 miliona Srba, zašto ih je na poslednjem glasanju i prethodnim izborima bilo evidentirano svega 18.935 ?
– To je duga i zamršena priča, ali mogu da je objasnim na dva načina. Prvo, u našoj dijaspori 70 Srba čine ljudi iseljeni iz BiH i Hrvatske, a svega 30 odsto iz Srbije, tako da svega trećina njih ima potencijalno glasačko pravo kao građanin Srbije. Kako su mnogi Srbi poslednjih iseljeni sa izbegličkim pasošima, ali ne svoje matice, već, na primer, katoličke organizacije Karitas, to nemaju matično već tuđe držaljanstvo i nisu evidentirani u diplomatskim predstavništvima. Drugo, nijedna matična država, ni Srbija, ni Republika Srpska, ni Crna Gora, nije nikada ni pokušala da napravi popis iseljenih Srba, a kamo li da sačini njihove glasačke spiskove. Razlog za to je strah države, tačnije partija na vlasti od toga za koga će dijaspora glasati. Prilikom referenduma u Srbiji, postojala je bojaznost DSS da će dijaspora bojkovati Ustav Srbije, pa je glasanje izvedeno na veoma traljav način. U čikagu, koji ima preko 70.00 Srba, glasala su samo njih 27.
Vi ste član Komisije za popis Ministarstva za dijasporu Srbije, recite nam kada će taj popis biti obavljen?
– Naša incijativa je izašla iz ministarstva i otišla u Narodnu skupštinu, jer srpski parlament prvo treba da donese Zakon o popisu u rasejanju. A potom Zavod za statistiku treba da formira standarde i tim za popis. Planirano je da se popis radi u saradnji sa 600 srpskih organizacija u dijaspori. Kako počinju novi parlamentarni izbori, izgleda da zakon neće biti donet, i da će popis u dijaspori da obavlja nova Vlada Srbije.
DUBOKI KORENI– Dok si skupljao materijal za ovu knjigu da li si imao problema oko pristupa istorijskoj građi?
– U srpskim zemljama ne postoji arhivska građa o iseljavanju, a još manje građe o doseljavanju ima u stranim državama. Srbi su kao mali narod u nekim državama, kao, na primer, Albaniji i Bugarskoj, kojima smo nekad vladali, uništeni, a sa njima su uništeni i svi vekovni tragovi o njegovom postojanju. U Grčkoj, Italiji, Rumuniji, Mđarskoj, Hrvatskoj i Austriji, pa čak i u Izraelu su sačuvani spomenici srpske kulture. A u 45 država sveta imamo preko 500 spomenika ratničkog stradanja Srba, jer smo vojevali u Rusiji, Moldaviji, Slovačkoj, Sloveniji, Francuskoj, čak i Turskoj i SAD.
Da li su ti tekstovi iz našeg lista ”Vesti” pomogli u skupljanju materijala, kako u Evropi, tako u Americi?
– Obrađujući novije vreme srpske istorije koristio sam informacije iz ”Vesti” o srpskim organizacijama na Starom kontinentu i u Severnoj Americi, jer je vaš list jedina ozbiljna novina, koja obrađuje pitanja iz života u rasejanju. ”Vesti” su uz ”Nedeljni telegraf” novina koja je najviše čita u čikagu, Torontu, Sidneju i Melburnu, gde sem nedavno bio.
TEŠKO SA NAŠIM LJUDIMA
Obišli ste oko 30 država sveta i znate većinu naših lidera u rasejanju. Recite šta vas je najviše, a šta najmanje oduševilo u dijaspori?
– Najviše me oduševljava entuzijazam novih generacija iseljenika, koji su, na primer, od Toronta napravili drugi Beograd, a od čikaga drugu Banja Luku. U ovim gradovima radi srpsko pozorište, rade koncerti i izložbe, postoji izdavačka delatnost i bogat duhovni život, pa vikendom imate utisak kao da ste kod kuće. Najmanje me oduševljavaju uspešni Srbi, koji izbegavaju da se legitimišu kao srpske patriote i time da podignu onih 80 odsto Srba u dijaspori, koji nisu aktivno uključeni u srpske poslove.
Kada sam bio u Cikagu pronašao sam jednog mladog biznismena, koji je kupio tehnologiju Pentagona za pravljenje srpskih seoskih puteva u otadžbini. I taman sam se spremio da pisem o njemu, kad mi čovek reče:
– Nemoj brate molim te! Kad si me prošli put pomenuo, dobio sam 377 pisama iz Srbije, u kojima mi nepoznati ljudi traže pare. A jedna cura od 18 godina mi se nudila za brak. Ne razumam šta se to tamo dešava…?
Postideo sam se što se boji da pomogne ljudima u otadžbini. Šta sam mogao drugo da mu kažem sem da se našalim da u Srbiji, RS i Crnoj Gori svi žele da se isele u dijasporu, jer su ubeđeni da je u inostranstvu raj…
