ADVOKAT RODOLJUB ŠABIć O PREDLOGU MINISTARSTVA ZA DIJASPORU
DRŽAVLJANSTVO SE NE DAJE OLAKO
• Ovaj dokument podrazumeva i obaveze, a ne samo pogodnosti i zato se mora voditi računa o uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi se dobio • činjenica da je predak rođen u Srbiji nije dovoljna • Dvojno državljanstvo u skladu sa evropskim propisima
Nastojanje novouspostavljenog Ministarstva za dijaporu, koje se duže vreme bavi izmenama Zakona o državljanstvu, jeste da se građanima Srbije, a posebno onima koji žive u inostranstvu, olakša put do ovog dokumenta. Jedno od mogućih rešenja jeste i hrvatski model koji, između ostalog, predviđa samo potpisivanje izjave o prihvatanju državljanstva. Međutim, već nekoliko puta ovaj predlog zakona vraćan je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na doradu. Tim povodom, „Vesti“ su razgovarale sa beogradskim advokatom Rodoljubom Šabićem, koji kaže da je način izdavanja državljanstva teško regulisati po nekom već utvrđenom, tipičnom modelu, zbog činjenice da se zemlje razlikuju i po tome da li su imigracione ili emigracione. On napominje da je ovo pitanje izuzetno važno za svaku državu i da ga zbog toga ne bi trebalo olako shvatati.
U Ustavu ni reči
Zamoljen da prokomentariše ocenu MUP Srbije, prosleđenu Ministarstvu za dijasporu, da izmene teksta zakona o dijaspori treba da budu razmotrene sa stanovišta Ustava, Šabić kaže da pitanje državljanstva nije regulisano najvišim zakonodavnim aktom zemlje i da o tome validnu reč može da da samo Ustavni sud Srbije .
– Slažem se sa stavom da našim građanima, a naročito onima koji žive u inostranstvu, treba omogućiti da što lakše dobiju dokaz o državljanstvu, jer su mnogi vezani za ovu zemlju, prvenstveno poreklom. Međutim, u tome ne treba preterivati – naglasio je Šabić.
On je dodao da sama činjenica da je neki predak rođen u Srbiji ne bi trebalo da bude dovoljna za dobijanje ovog dokumenta, kako to predviđaju izmene teksta Zakona o državljanstvu koje je Ministarstvo za dijasporu pripremilo.
Ustavni sud nenadležan
Ustavni sud je nenadležan da daje tumačenje o tome kako urediti davanje državljanstva pojedincima u dijaspori koji su poreklom iz Srbije. To pitanje se uređuje zakonom. Važeći Ustav ne pominje, ali ni ne zabranjuje zakonodavcu, odnosno Skupštini Srbije, da propiše kako će se našim ljudima u dijaspori dodeljivati državljanstvo. To je moguće uraditi po ugledu na druge zemlje koje imaju veliki broj iseljenika, poput Španije ili Hrvatske, rekao je nezvanično za „Vesti“ sudija Ustavnog suda Srbije.
– Državljanstvo podrazumeva i obaveze, a ne samo pogodnosti i zato se mora voditi računa o uslovima koji treba da budu ispunjeni da bi se ono dobilo – istakao je Šabić i dodao da Ministarstvo za dijasporu ipak nije matično ministarstvo za ovu temu, već Ministarstvo unutrašnjih poslova.
On je potvrdio da je izdavanje dvojnog državljanstva u skladu sa evropskim propisima, iako je u jednom trenutku čak postojao trend suzbijanja tog oblika državljanstva.
– Okolnosti se menjaju i dvojno državljanstvo jeste u skladu sa evropskim propisima – zaključio je Šabić.
