Deca su gladna, a Boris prodaje kravu muzaru!
Folklornu sliku namere režima da za male pare otuđi Telekom, jednu od retkih preostalih srpskih firmi koja donosi 250 miliona evra čiste dobiti godišnje, dele i domaći ekonomisti od zanata, a potpisuju i tačno stotinu ekonomskih eksperata u rasejanju, od Prinstona i Berklija na Zapadu do Hongkonga i Australije na Istoku, među kojima nijedan nije bez titule doktora nauka ispred svog srpskog imena…
Ne vredi! Tako ne misle aktuelni srpski demokratski simboli poput parlamentarne reduše Gordane čomić, narodnog poslanika Srđana Milivojevića (koji frflja kad misli) i Jelene Trivan, plamteće zvezde u usponu; daleko od takvog mišljenja je i Borisov Kabinet, čiji timski rad čitamo i osećamo svakoga dana (dok se Boris okolo izvinjava, Kabinet mu zacrtava strategiju), a tu negde u blizini je i Mlađan Dinkić…
Mirko Cvetković, premijer u Vladi Borisa Tadića, uporno se ne čuje, što je s njegove strane vrlo vaspitano, jer ga niko ništa i ne pita.
Računica je prosta: taj sitniš od prodaje Telekoma mogao bi da zakrpi neke rupe u budžetu, omogući da se isplate diskretno smanjene penzije, eventualno povećaju poslaničke i ministarske plate, da se prorede štrajkovi i dopune magacini narodnih kuhinja, jer, ne zaboravimo, izbori su ipak na pomolu, kad tad, a pobeda na izborima vredna je svih žrtava i nema cenu!
Biblijski rečeno, daj nam danas, a sutra…daleko je sutra, ko zna šta će biti, meteori navalili, zemlja je seizmički nestabilna, u Indoneziji izbijaju vulkani, uragani su nepredvidivi, teroristi se množe, a i pirati u Somaliji, apokalipsa svuda, moguć je i dosad neviđeni cunami, nešto kao potop – daj Bože da sve to bude posle nas! Zato nam se žuri. Posle nas naše greške neka ispravljaju i naše kredite neka otplaćuju naši unuci; ne kaže se džabe da na mlađima svet ostaje, ako ostane…
Uostalom, i Evropa se trudi – a svi znamo šta nam znači Evropa – da podrži i politički utemelji Tadićeve poteze, mada nas opet malo više kudi nego što nas hvali. Šef Misije Evropske komisije u Srbiji, onaj benevolentno nasmejani Vensan Dežer čita spisak nedovršenih obaveza za kandidaturu u Evropskoj uniji, pa narodski kaže da se na njemu nalazi proces restruktuiranja i privatizacija društvenih i javnih preduzeća, poput Telekoma, Železnice, EPS-a, JAT-a i javnih komunalnih preduzeća.
Drugim rečima, hoće da poruči: Prodajte Telekom, a vama šta ostane! Ono što ostane, osim možda EPS-a, ionako ništa ne vredi.
Srbija je, međutim, na vrhu top liste evropskih nadrealista: smislila je da podigne kredit od 50 miliona evra, kako bi koliko toliko sredila JAT i prodala ga po povoljnoj ceni od 30 miliona evra! Epohalan doprinos teoriji relativiteta: dokaz da 30 miliona evra vredi više od 50 miliona, jer je to razvojna šansa! Pitanje je samo kako izvući od potencijalnog kupca i tih 30 miliona, kada čak ni generalni direktor JAT-a, koalicioni kadar režima, neće da leti svojom flotilom do Dubaija, nego poverenje poklanja turskoj kompaniji po triput višoj ceni!?
Mnogo je, dakle, mangupa u njihovim redovima, a što je mnogo – mnogo je!
(Uzgred napominjem: dok sam bio na službi u inostranstvu, zapazio sam da većina naših funkcionera i privrednika, čim preleti granicu otadžbine, zaboravi iz koje zemlje dolazi. Obavezno traže hotel sa najmanje pet zvezdica, a u hotelu sa pet zvezdica sobu sa pogledom na more. Moja krajnje oprezna primedba da je lepše gledati more uživo nego kroz prozor obično bi ih vrlo iznenadila i uznemirila; razlika između sobnog i neposrednog uživanja u plavetnilu talasa dostizala je i do 300 dolara dnevno u korist sobe, ali pravila službe su mi nalagala da tu činjenicu prećutkujem).
Dežer, dobronameran kao što se vidi na fotografijama, požurio je da ublaži oštricu kritike vrlo pozitivnom ocenom što je u februaru ove godine u Srbiji stupio na snagu Privremeni sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Doduše, jednostranom primenom ovog sporazuma (SSP) Srbija je izgubila između 100 i 200 miliona evra, ali državnik s vizijom, kakav je Boris Tadić sa svojim Kabinetom, mora rizikovati i misliti na budućnost, makar posle njega bio i gore pomenuti potop. Ako stvari krenu naopako, Tadićevom režimu, uostalom, neće biti problem da objavi kako su za sve krive prethodne vlade na čelu sa Koštunicom!
Kako sačuvati Telekom kao siguran izvor prihoda? Apeli srpskih eksperata iz sveta ne verujem da će biti od pomoći, a domaća stručna reč ionako nema cenu kod poslanika koalicije na vlasti koji ne sede u Parlamentu da misle, nego da glasaju. I iz inata, ako treba, i protiv činjenica.
Uprkos inatu, nada ipak postoji. Mislim, bez lažne skromnosti, da sam na tragu rešenja: Jelena Karleuša, kažem! Ako ona ne može da utiče na Šefa Države, ko može? Ako su režimske ličnosti i štampa, u saradnji sa opozicijom (čeda Jovanović) u Jeleni Karleuši prepoznale Majku Terezu srpske političke misli i prakse, ako je zahvaljujući kolumni jednog nedovršenog inteligenta dobila dve strane pohvala u kulturnom dodatku najstarijeg dnevnog lista na Balkanu (stranu više od Ljose), ako se zbog Borisa Tadića, koga hvali i pod haubom kod frizera, posvađala sa Sekom Aleksić i Mirom Škorić i bitno uticala na kvalitet mišljenja na Farmi – ako je, dakle, dala celu sebe za evropske vrednosti – onda, pretpostavljam, na njen vapaj Sačuvajte nam ‘Telekom’ barem dok ste na vlasti ni Evropa ni Boris Tadić ne mogu reći ne.
Kako je Jelena Karleuša prema sopstvenoj izjavi diva, a dive znaju da budu ćudljive, valja ipak biti oprezan. U slučaju da ideja sa JK, uprkos mojoj imaginaciji i svim naporima iz nekih razloga ne uspe, držim u rezervi Severinu Vučković iz bliske nam i prijateljske Hrvatske. Tu promašaja nema. Severina će pomoći da počnemo ispočetka. Posle jednog od nedavnih izvinjenja, sam Boris Tadić, Šef Države Srbije, lično i javno je izjavio da se svakog jutra budi sa Severinom!
Izjavu Šefa Srpske Države treba čitati metaforički. U prevodu sa hrvatskog to znači da Borisa Tadića svakoga jutra, pred polazak na državničke dužnosti i u nove političke pobede, inspiriše milozvučje Severine Vučković sa CD-a ili radija; nužan je dijalog!
Makar i putem telepatije…
