TADIć UKIDA MINISTARSTVO ZA DIJASPORU?
• Resor Srđana Srećkovića će najverovatnije biti pripojen kabinetu Vuka Jeremića
Ministarstvo dijaspore Srbije našlo se na spisku ministarstava, koje bi odlukom državnog vrha u cilju smanjenja preglomaznog državnog aparata, već na jesen, moglo da bude ukinuto ili pripojeno drugim resorima!
Saznanja da bi važan zakon o dijaspori i Srbima u regionu mogao da stigne na dnevni red parlamenta, jer resor dijaspore prestane da postoji, u ovom ministarstvu nisu želeli da komentarišu, navodeći da je reč o spekulacijama i da treba sačekati da se vidi šta će se zaista desiti. Zamenik predsednika parlamentarnog Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije Aleksandar čotrić iz Srpskog pokreta obnove (čijoj stranci pripada i aktuelni ministar Srđan Srećković), smatra da Ministarstvo za dijasporu treba da ostane u sastavu Vlade, jer brine o velikom broju naših ljudi iz rasejanja.
Najbrojnija Vlada od 2000.
Prema proračunima, za Srbiju sa 7,4 miliona stanovnika dovoljno je 10, najviše 15 ministarstava, a parlament bi, računajući po glavi stanovnika, umesto 250 trebalo da ima najviše 184 poslanika.
Brojke govore i da je administracija od 2000. godine utrostručena, kao i da je broj ministara od tada neprestano rastao. Vlada Zorana đinđića je imala 17 ministarstava (koaliciju je činilo 19 partija), a njegovog naslednika Zorana Živkovića – jednog više. Kad je 2004. Vojislav Koštunica došao na mesto premijera napravio je kabinet sa 17 resora, ali je u sledećoj 2007, kada je ušao u koaliciju sa DS-om, taj broj porastao na 22, da bi poslednja (koju čini 14 partija) stigla na 25 ministara.
– Bilo je govora i ranije da bi ovo ministarstvo trebalo ukinuti i pripojiti Ministarstvu spoljnih poslova i verovatno neko sada razmišlja o tome da se broj ministarstava u Vladi smanji. Međutim, mislim da bi resor za dijasporu trebalo da ostane, jer oko tri miliona naših ljudi iz rasejanja gravitira prema tom telu i bila bi velika šteta da svi ti ljudi ostanu bez institucije koja im je jedina veza sa maticom – kaže čotrić, koji je od 2004. do 2007. bio državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu.
S obzirom na spekulacije da bi SPO mogao da pravi problem oko rekonstrukcije Vlade, budući da je Srećković jedini njihov ministar, čotrić tvrdi da je najvažnije da ministarstvo nastavi sa radom, a da je mnogo manje bitno ko će da ga vodi.
– SPO je inicirao formiranje tog ministarstva i smatram da Srećković odlično obavlja svoj posao, ali najbitnije je da postoji institucija koja će brinuti o našim ljudima u rasejanju, rešavati probleme, statusna pitanja, a u proceduri je i donošenje zakona o dijaspori – kaže funkcioner SPO-a.
CVJETIćANIN: Zemlja „Dembelija“
Vlada Srbije, prema oceni ekonomskog stručnjaka Danijela Cvjetićanina, srazmerno broju stanovnika i mogućnostima države, ne bi smela da ima više od devet ministarstava.
– Problem je glomaznost izvršne vlasti u kojoj sedi vojska od 20.000 do 30.000 ljudi koji teško mogu da koordiniraju. Dodatna teškoća je i što su to uglavnom partijski kadrovi bez iskustva u ovim poslovima, pa kao takvi i bez ikakve koristi – objasnio je Cvjetićanin.
On ističe da je Srbija pretvorena u „partijsku državu“, što niko iz vlasti neće da prizna, a da se političke vođe dogovaraju o formiranju vlasti tako što svako kaže koliko mu ministara treba.
– Naši ministri tu funkciju dobijaju kao nagradu za partijske zasluge, a u ovoj fotelji vide mogućnost lagodnog života, dosta para i putovanja – kaže on, uz sumnju da će vlast krenuti u rezanje sopstvenih kadrova.
Prema njegovim rečima, na Srbiju zbog ovakvih marioneta u vlasti i njihovog tretiranja funkcije kao privilegije, a ne rada, Evropa gleda kao na „zemlju Dembeliju“.
Mera smanjenja broja resora na koju su se uoči novih razgovora sa predstavnicima MMF-a izgleda odlučili predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, odlagana je još od proleća i prethodnih pregovora. Tadić je sada rešio da je sprovede, iako je u martu rekao da je neizvodljiva, jer se ništa ne bi postiglo ukidanjem ministarstava i pukim seljenjem službenika u drugi resor. Međutim, pritisnut finansijskim problemima u državi i padom rejtinga, kako objašnjavaju stručnjaci, shvatio je da bi uvođenje novih poreza povećalo nezadovoljstvo u narodu, dok bi Srbija i dalje bacala pola milijarde evra na najglomazniju Vladu u regionu.
Tako se došlo do opcije smanjenja broja ministarstava i administrativaca kojih samo u Vladi sedi oko 30.000, što je trostruko u odnosu na poslednju socijalističku Vladu Mirka Marjanovića.
Resori bez kojih se može
Pored Ministarstva za dijasporu, na spisku suvišnih su resori koje vodi DS – za trgovinu, za ljudska i manjinska prava i Ministarstvo vera, zatim resori koje drži G17 plus: za NIP i za telekomunikacije Jasne Matić, kao i Ministarstvo bez portfelja Sulejmana Ugljanina. Prema nekim informacijama, na spisku su i Ministarstvo za državnu upravu, koje bi se pripojilo Ministarstvu pravde, i Ministarstvo nauke Božidara đelića koje bi ušlo pod okrilje ekologije ili prosvete.
Ako se pogleda neko od suvišnih ministarstava, recimo za ljudska i manjinska prava za koje je izdvojeno 366 miliona dinara ili skoro četiri miliona evra, ukidanje deset resora bi moglo da pokrije ogroman manjak u kasi koji Vlada izdvaja za sebe.
ODLUKA NA CVETKOVIćU
član skupštinskog odbora za Odnose sa Srbima izvan Srbije Janko Veselinović iz DS-a kaže da dosad nije bilo nikakvih informacija niti naznaka da može doći do ukidanja Ministarstva za dijasporu, ali i kada bi se to desilo, naši ljudi u rasejanju ne bi trebalo da se uzbuđuju „jer će država nastaviti da brine o njima“.
– Vrlo je važno da oblast odnosa sa Srbima u rasejanju bude zastupljena u Vladi, a da li će se tim pitanjima baviti posebno ministarstvo ili jak sektor u okviru nekog drugog ministarstva odlučiće premijer Mirko Cvetković. Vlada je prihvatila zakon o dijaspori i Srbima u regionu, a u roku od dva meseca taj zakon će biti usvojen i u Skupštini, što dovoljno govori o ozbiljnosti s kojom država prilazi problemima naših ljudi u inostranstvu – kaže Veselinović.
On napominje da donošenje zakona o dijaspori neće garantovati opstanak i postojanje ministarstva, ali će obavezati državu da u budućnosti vodi odgovornu politiku prema rasejanju, kao i da u budžetu planira sredstva za tenamene.
Budući ambasadori?
Prema saznanjima „Vesti“ u DS-u, reč je, za sada, o načelnom planu za smanjenje broja ministarstava, podložnom izmenama.
Naš izvor objašnjava da bi ministar trgovine Slobodan Milosavljević verovatno našao uhlebljenje kao ambasador u Briselu, a u diplomatskim foteljama bi mogli da završe i ministri za telekomunikacije Jasna Matić i vera
Bogoljub-Šijaković, čiji su resori ocenjeni kao nepotrebni.
Sulejman Ugljanin bi vodio Kancelariju za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Ministarstvo za NIP bi ušlo u Ministarstvo za ekonomiju Mlađana Dinkića, pa bi Verica Kalanović tamo našla novi posao.
