Najbolji studenti stigli u Berlin posle putovanja dugog 24 časa u tri voza
Zatvarajte prozore, brzo, evo su čortanovci!
Nekoliko narednih sekundi čuje se samo treskanje prozora u hodniku i kupeima. Nastalu paniku izazvanu imenom jednog mesta duž pruge Beograd – Budimpešta objašnjava nam komšija iz susednog kupea: Tu negde je močvara, pa se voz napuni rojevima komaraca, nema posle spavanja do Mađarske. Ne zna se tačno gde uleću komarci, pa se za svaki slučaj drži sve zatvoreno 10 minuta pre i posle čortanovaca.
Pola sata kasnije lakše se diše. Većina putnika je u hodniku. Svi prozori su ponovo otvoreni. Iako je ponoć, niko ne spava zbog velike vrućine.
– Prvi put putujem vozom, što se mene tiče, bolji je od autobusa, tamo nema gde da smestim noge. A i više volim domaće, u onim stranim brzim vozovima nema komaraca iz čortanovaca – kaže nam kroz smeh Danilo Sretenović, visoki (195 centimetara) predstavnik jednog od sponzora ovogodišnjeg putovanja za 100 najboljih studenata Srbije.
Ovo je, inače. šesti put za redom da Evropski pokret u Srbiji šalje na put po Evropskoj uniji najbolje akademce, pod uslovom da imaju visoki prosek, da nisu ranije putovali i da su lošijeg materijalnog stanja. Mladi, koji su mahom pri kraju studija i sa desetkama u indeksu, pre ukidanja viza dobijali su besplatan prolaz po EU, džeparac, interejl karte, a putovanje im je obično počinjalo od Beča, Ove godine prva stanica je Berlin.
Danilo, koga su izabrali zaposleni u Hipo-Alpe Adrija banci na trećoj je godini Elektrotehničkog fakulteta. Bivši košarkaš i budući inženjer planira da po dobijanju diplome ostane u Srbiji, priča nam dok pokušava da smesti noge u kupeu u kojem se u tom trenutku nalazi šestoro putnika – a četvorica su viša od dva metra.
Iako je voz pun mladih nema buke. Tek se upoznaju. Uglavnom igraju karte, asocijacije, zanimljive geografije. Neko gleda film na lap topu.
U jednom od kupea zatičemo šest glava nad geografskom kartom. Padaju dogovori kuda će posle Berlina. Kažu da su izračunali da će ih ovo putovanje od 22 dana koštati između 400 i hiljadu evra. Smeštaj nisu unapred rezervisali, jer šta ako im se dopadne Pariz pa ostanu dva dana duže? Tu su vreće za spavanje, za svaki slučaj.
– Samo da stignemo do Budimpešte. Odatle prelazimo u onaj avion na šinama do Minhena – kažu nam u glas.
U Budimpeštu stižemo posle sedam sati klackanja. Novi nemoguć zadatak – kupiti kafu na železničkoj stanici u pet ujutru, jer jedini otvoreni restoran prima samo forinte. Nes za 300 forinti. Dva sata kasnije uvaljujemo se u udobna sedišta rejl džeta na putu od Budimpešte do Minhena.
E moj Mrkonjiću, ovo su brze pruge, najčešći je komentar dok voz ubrzava do neverovatnih 200 kilometara na sat.
– Bili smo u kupeu za osam osoba, a ovde se i vrata otvaraju na senzor. Imamo čak i kartu naše trase, brzinu voza iz sekunde u sekundi, zatim koliko nam je minuta potrebno do sledeće stanice… Evo, sad kasnimo četiri minuta u odnosu na predviđeno vreme dolaska u Minhen – čita nam podatke sa displeja Ivana Stoković, koja je pre 10 dana diplomirala na arhitekturi. Planira da obiđe Holandiju, Belgiju, Francusku, a dečko će joj se pridružiti u Madridu.
Nakon osam sati superluksuzne vožnje tokom koje smo kao u avionu imali posluženje, koje se doduše plaćalo, u železničku stanicu u Minhenu smo ušli tačno na vreme, u 15.19 časova. Onih četiri minuta majstor je nadoknadio bukvalno u poslednjim kilometrima. Vožnja do Berlina, koja je trajala još šest sati, protekla je u istom stilu i brzinom kao i prethodna. Putnike iz Srbije je u trećem vozu od Beograda najviše zabavljala činjenica da kabina mašinovođe izgleda poput spejs-šatla. Iza staklene pregrade, odmah iza mašinovođe, zatičemo Milanu Sadžakov iz Novog Sada, koja je na petoj godini grafičkog inženjerstva i dizajna. Pored nje sedi Vladimir Marinković, koji je diplomirao prošlog petka. Oboje su iz istog grada, sa istog fakulteta i oboje su lane dobili stipendiju Hiljadu najboljih studenata. Iako se zabavljaju već pet godina, kada se vrate s putovanja neće biti venčanja. Oboje očekuju mesto asistenta.
U Berlin stižemo nakon dvadesetčetvoročasovnog putovanja koji minut posle 21 časa, pošto smo promenili tri voza i i bez ijednog ujeda komarca.
