„Rođena sam u Sarajevu, 29. februara 1928. godine. Sada mi je 22 godine puta četiri, znači 78 godine.
Imala sam lepo detinjstvo do 1941. Tada je nastalo, zna se već šta, rat, muke i nevolje…1939. godine me pričestio vladika Nikolaj Velimirović, sada sveti Nikolaj, osvetao je crkvu u Sarajevu, kod hotela Bristol, i njegov blagoslov me do dana današnjeg prati…
Moj otac je Pivljanin, a iz naše kuće, plemena je bilo pet monaha i jedan sveštenik, ja sam sedma monahinja, sedam se smatra svetim brojem…
Kad se neko zamonaši u familiji, mnogi smatraju da nije zdrav, da nešto nije u redu s njim…Međutim, to je velika greška…u monaštvu se stiče jedno smirenje…“, kaže mati.
Mati Jevrosima se zamonašila u manastiru Piva.
„Mislila sam da će to proći da skoro niko i ne zna, međutim, bilo je 250 ljudi sa raznih strana, 10 sveštenika, puno sestara, moja deca…Kad prisustvuje familija monašenju to je vrlo teško, počnu da plaču, kao da umire, ali, hvala Bogu nije tako…tako da sam bila iznenađena, jer sam mislila da ću to u Pivi da obavim skoro nečujno, ali nije bilo tako…
Vera u Gospoda Boga, to je najvažnije…kad Gospod Bog sve reguliše, to mnogi ne znaju… Sveti vladika Nikolaj je kazao: Bez blagoslova ni preko praga i to je tačno“, zaključuje mati Jevrosima.
