U manastiru, u kojem se danas sabiraju preostali pravoslavni Srbi u Dalmaciji, kandilo monaškog života upaljeno je tek pre pet godina, kada je u ovaj manastir došao jeromonah Heruvim, sada novohirotonisani episkop osečkopoljski i baranjski, a posle njega i sadašnji nastojatelj manastira, jeromonah Kirijak (Vranješević).
– Manastir Svete Velikomučenice Nedelje je aktivan u ovim krajevima nepunih pet godina. Pre mog dolaska na mesto nastojatelja ove velike dalmatinske svetinje blagoslovom episkopa dalmatinskog Nikodima, boravio je otac Heruvim, koji je ovde mnogo uradio, a postavljen je blagoslovom tadašnjeg episkopa dalmatinskog Fotija, sada episkopa zvorničko-tuzlanskog. Monaški život teče i danas, hvala Bogu, što je smisao naše službe, da se podvižavamo, da se molimo, da ova svetinja živi, da držimo upaljeno kandilo, da misionarimo, propovedajuću reč Božiju. U ovoj svetinji dočekujemo i ispraćamo vernike, a otvoreni smo za svakog čoveka – pripoveda jeromonah Kirijak.
Život u manastiru Svete velikomučenice Nedelje nakon odlaska igumana Heruvima
Manastir je od velike važnosti za ovaj kraj pa zbog toga ima i veliku podršku episkopa dalmatinskog Nikodima.
– Drugi deo priče je materijalna obnova manastira Svete Nedelje, kako bismo završili sve ono što je ovde započeto, a to je konak, kako bismo stvorili uslove za nesmetan monaški život, kako bismo imali gde da ugostimo vernike koji nam dolaze, da monasi koji žive i koji će ovde živeti imaju uslove da dostojno prožive svoje monaške dane. Ipak, mnogo je važnije da se svetinja i oni koji je pohode duhovno obnavlja i da se vernici oko nje sabiraju. Zaista, veliki je smisao postojanja ove svetinje, a nad njom je blagoslov Svete Velikomučenice Nedelje, kao i podrška episkopa dalmatinskog Nikodima, ali i moje postojanje ovde doprinosi smislu, a najveća nam je podrška upravo od ovog naroda, sa kojim delimo i dobro i zlo – kaže nam mladi nastojatelj, jeromonah Kirijak, koji je dane svog iskušeništva a kasnije i monaštva u manastiru Svete Nedelje proveo uz sadašnjeg episkopa Heruvima, sa kojim je zajedno radio na duhovnoj i materijalnoj obnovi ove svetinje, čuvajući tako zavet pravoslavnih Dalmatinaca.
Srbi su u Oćestovu oduvek negovali svoju pravoslavnu veru, čuvajući je i u najtežim vremenima, baš kao i čudotvornu ikonu Svete Velikomučenice Nedelje, koja se nalazi u manastirskom hramu. To je i bio jedan od razloga da ovaj hram bude proglašen manastirom, kao i želja njegovih osnivača da ta svetinja bude večna voštanica Episkopu Stefanu Kneževiću.
– Velika važnost koja se s pravom veže za ovaj manastir jeste episkop Stefan Knežević, koji je rodom iz ovog sela, koji je, što je specifično, bio prvi episkop Dalmatinac. Nedaleko od manastira se nalazi i njegova rodna kuća, koja svedoči da je on rodom odavde, naravno i sam zaselak Kneževići, koji to takođe svedoče kao familija, koji potvrđuju svoj identitet i svoje postojanje kroz istorijsko postojanje Vladike Stefana Kneževića. On je bio veliki episkop, veliki dobročinitelj, ali i veliki neimar, što je potvrdio upravljajući Eparhijom dalmatinskom u svoje vreme. Iako je rođen u ovom selu, mnogi se pitaju gde je njegov grob, a njegovi zemni ostaci, po njegovoj ličnoj želji, nalaze se u kapeli Svetog Save u Svetoarhangelskom manastiru Krka – priča nam jeromonah Kirijak, u želji da nam približi zemaljski lik nezaboravnog episkopa Stefana Kneževića.
Ipak, vernici se u ovom manastiru najviše sabiraju zbog čudotvorne ikone Svete Nedelje.
– Čudotvorna ikona Svete Velikomučenice Nedelje ima svoju veliku i neizostavnu dimenziju ovde, kod nas, u manastiru. Mi se njoj svakodnevno molimo, čitamo molitve svim ljudima dobre volje koji ovde dolaze, ali ne samo pravoslavnima, već i ljudima iz drugih konfesija. Dakle, veliki je blagoslov što je ona ovde. Svakodnevno osećamo njeno prisustvo i njenu čudotvornu moć, radujući se što ovde, sa nama i među nama, boravi od 1933. godine, od onog vremena kada su postavljeni temelji ove svetinje – kaže jeromonah Kirijak, ističući da se verni u ovoj svetinji okupljaju upravo blagoslovom Svete Nedelje, čije je poštovanje među Srbima u Dalmaciji prisutno vekovima.
Manastiri su ognjišta vere
Bogosluženja se u manastiru obavljaju svakodnevno, što i jeste smisao svih pravoslavnih manastira, a manastir Svete Nedelje, pored svoje duhovne dimenzije ima i onu nacionalnu, da sačuva ovdašnje Srbe, koji su u ovim krajevima prisutni više od deset vekova, od kada ih pominje vizantijski istoričar Konstantin Porfirogenit.
– Trudimo se, zaista, da služimo svaki dan, a to je i želja našeg episkopa, a i želja mene samoga. Sam sam ovde i ne mogu da stižem sve onako kako bih želeo, ali je najbitnije da je manastirski hram otvoren svaki dan. Jutarnje bogosluženje počinje u pet časova ujutru, a večernje u šest časova posle podne. Liturgije se služe nedeljom i praznikom, sa početkom u devet časova. Cilj nam je da manastir živi, da se duša ovog naroda i ovog manastira obnavlja upravo kroz bogosluženja – završava naš domaćin, otac Kirijak, napominjući da je ovaj, ali i svaki drugi manastir, ništa drugo do ognjište vere, bez koje bi naš narod izgubio svoj identitet.
Manastir Svete Nedelje u Oćestovu za vrlo kratko vreme postojanja pokazao je svu snagu pravoslavne vere, dižući se u stradalnoj zemlji verom i ljubavlju mučeničkog naroda, koji je u vreme najvećih istorijskih iskušenja Vaskrslom Hristu prinosio najveličanstvenije darove.
Uporedo sa duhovnom, u manastiru se odvija i materijalna obnova. Nakon proslave manastirske slave Svete Nedelje očekuje se da će biti nastavljeni radovi na izgradnji manastirskog konaka.
Zbog vere ovdašnjih ljudi, ali i predanosti mladog nastojatelja, jeromonaha Kirijaka, ne sumnjamo da će ova svetinja postati još jedno neugasivo kandilo u pravoslavnoj Dalmaciji, ali je potrebna pomoć dobrih ljudi, da bi ovaj manastir potpuno zasijao.
The post Duhovna i materijalna obnova velike dalmatinske svetinje appeared first on srbi hr.
