**
Stihovi Dušan Petrović
KOSOVO
Škripe stare kosti skrhanog ti tela,
Sa odore tvoje krv još nije sprana,
Ne čuju se zvona, ni kâd sa opela,
Samo plač i lelek s tvojih svežih rana.
Iznad tebe kobno crni vrani kruže;
Iz tmurnih nebesa gromovi s nemirom
Munjama i jekom tužnu misu služe ―
I pričešće dele s krvavim putirom.
Tvoj jezivi udes skršio je veru
U sve ― zbog čega se borilo i klalo,
Jer ni sva stoleća ne mogu da speru
Sve što se do danas u žrtvama dalo.
Sad niko ne čuje tvoj vapaj i jade ―
Sa ranjenom dušom, kraj smrvljenog mača,
U noćima ovim gde slomljene nade
Ne nude ti ništa sem suza i plača.
Tvoje sveže humke smrtnom tajom ćute;
Jauci i boli do neba ne stižu;
Zlotvori likuju i krvave skute
Sa urlikom smrti halapljivo ližu.
Krvavi su puti što te k zori vode,
Dok novi Car mačem božur ne uzbere,
I vaskrsne nade plodom ne urode
Na kamenu tvoje neslomljive vere.
Objavljeno u „Glasniku“ srpskog istorijsko-kulturnog društva „Njegoš“, 1990.
