U nemačkom gradu Hilden uručene tradicionalne nagrade Kočićevo pero. U jakoj konkurenciji ovogodišnje priznanje pripalo Ljubiši Simiću za dečju knjigu Maraton i autoru romana I ovde i tamo Radetu Adamoviću
JUGOSLOVENSKO-NEMAčKO kulturno umetničko društvo Hilden, u saradnji sa Referatom za kulturu grada Hildena i Zadužbinom Petar Kočić, a pod pokroviteljstvom gradonačelnika Hildena Horsta Tileta, priredio je književno veče na kojem su dodeljene književne nagrade Kočićevo pero.
Posle pozdravnih govora gospođe Monika Doer, šef Referata za kulturu grada Hildena, zamenika gradonačelnika gospodina Rudolfa Jozefa i generalnog konzula Srbije u Diseldorfu Vlade Ljubojevića, direktor Zadužbine Petar Kočić proglasio je dobitnike ovogodišnje književne nagrade.
PESNICI SVOJU poeziju na srpskom i nemačkom jeziku predstavili su Ina Marija od Etingshauzena iz Diseldorfa, Nisveta Šabić- Grabovac iz Ofenbaha, Radojka Nešovanović-Šolten iz Boholta, Bajram Ilijaz iz Hana, Kostadinka Koca đorđevska iz Menhengladbaha, Gila Doris Endeman iz Diseldorfa, Pero Marčeta iz Frankfurta, Ljiljana Lili Lukić iz Mersa, Burkard Verk iz Hildena, dr Anemari Nojman Klajnpaul iz Diseldorfa, dr Dobrivoje Bošković iz Frankfurta, Gizela Leman iz Hildena i Dragica Šreder iz Hildena.
To priznanje je pripalo Ljubiši Simiću iz Frankfurta za dvojezičnu dečju knjigu Maraton i autoru romana I ovde i tamo Radetu Adamoviću iz Pariza.
– Slikovnica Maraton Ljubiše Simića okrenuta je svetu i svesti deteta predškolskog uzrasta – rekao je književnik Nikola Vukolić, ocenjujući nagrađeno delo. Dvojezičnim tekstom na srpskom i nemačkom jeziku, obogaćenim duhovitim ilustracijama, pesnik se obratio malom svetu još jedinstvenom u svojoj detinjskoj nevinosti i dobroti, nepodeljenom nacionalnim, religijskim, klasnim ideološkim i kakvim sve drugim razlikama kojim robuju odrasli u jednom duboko podeljenom svetu.
Junaci Simićeve pevanije su uglavnom životinje. Pred radoznale oči mališana autor izvodi čitav jedan zoološki vrt: mačke, pse, miševe, domaću perad, ptice, zečeve, kornjače, žabe, puževe, leptire, stonoge… Sve ih dovodi u malo iskošene situacije u kojima oni, sticajem okolnosti, nastupaju u drugačijoj ulozi od one koja se u našoj svesti automatski vezuje za njihovo pojavljivanje.
Zec je hrabar, poslovično vredni mrav se užasava bilo kakvog posla, jer rad utiče na lepotu, spori puž odluči da krene na daleki put da bi se oženio izabranicom svoga srca, ali ga u njegovoj sporosti pretekne vreme, pa on odustaje od svog ludog mladalačkog nauma:
Na kraju se onda zbilo
puža vreme pregazilo
Ostario putujući
ne dovede mladu kući
Vrlo je duhovita i pesma Šumski maraton u kojoj sitan šumski svet organizuje najdužu atletsku trku. Među učesnicima takmičenja nalaze se i oni koji, zaista, ne mogu pobediti, ali uzimaju učešća u kolektivnoj akciji rukovođeni olimpijskim načelom da je važno učestvovati. Međutim, najbolje namere sudionika bivaju osujećene jednim nepredviđenim, banalnim događajem sa neželjenim ishodom. Željna da osvoji čelnu poziciju bubašvaba se spotače o žilicu jednog graba, što izaziva opštu pometnju, višestruki lančani sudar i opštu diskvalifikaciju.
PROSLAVA POSLE zvaničnog dela manifestacije, druženje je uz svečanu večeru nastavljeno u restoranu Kaza mia uz večeru. Uz muziku i recitacije nastupio je pravi vatromet osećanja.
Ljubiša Simić zna da peva i ima veliko dečje srce. Njegove pesme su, kako bi rekao Dušan Radović, zdrave, vedre, nasmejane, ispunjene energijama igre i beskrajne dečje radoznalosti.RADE ADAMOVIć: ON I JA, (Grafid, Banja Luka 2009)
Na stranicama Adamovićevog dela pojavljuje se stotinak likova, komšija, kumova, bližih i daljih rođaka i najbliže rodbine. Naravno, najviše prostora zauzima intimna ispoved dečaka Rade, samog pisca, koji iz višedecenijske perspektive na pragu starosti ponovo prolazi stazama svog bosonogog detinjstva i stvari sagledava drugim očima, očima zrelosti.
