„Nas i Rusa 200 miliona“ – omiljeni je slogan mnogih rodoljuba koji verovatno i ne znaju da u inostranstvu ima Srba gotovo koliko i u Srbiji. Prema poslednjim podacima, na planeti zemlji živi oko 11 miliona Srba, a posle Balkana najviše ih je u SAD, čak 650.000.
U Srbiji stanuje skoro šest miliona Srba, a u državama bivše Jugoslavije gotovo 1,6 miliona. Ostali su, po svemu sudeći, trbuhom za kruhom krenuli širom dijaspore, mahom preko Atlantskog okeana, ka Severnoj Americi pošto pored SAD-a i Kanada broji mnogo Srba – 180.000.
Kada je reč o Evropi najviše Srba ima u Nemačkoj – 450.000 pa u Austriji (300.000) i Švajcarskoj (skoro 200.000). Zanimljivo da u Velikoj Britaniji koja je poznati po strogim procedurama čak i u vezi turističkih viza živi 80.000 Srba. Konačno i Azija i Okeanija beleže nemali broj Srba – 120.000 od kojih je ubedljiva većina u Australiji.
Najviše nade za poslom van Srbije polažu medicinari, medicinske sestre i tehničari, vozači, kuvari i gerontodomaćice, ali i oni sa višom i visokom školom, opet medicinari, odnosno doktori medicine, stomatolozi, a slede ekonomisti, arhitekte i fizioterapeuti. Ipak, špdaci govore da SRbi u dijaspori najčešće rade takozvane teške poslove – muškarci su obično zaposleni na građevini, a žene na poslovima održavanja. Mnogi su svoje utičište našli i u proizvodnim firmama gde su uključeni direktno u proizvodnju.
Zaposlenje van Srbije traže i električari, konobari, prodavci, dizajneri, veterinarski tehničari, automehaničari ali ipak u znatno manjem broju, pokazuju podaci.
Inače, prema poslednjem zvaničnom popisu, 313.411 građana Srbije nalazi se na radu ili boravku u inostranstvu što je 4,20 odsto od ukupnog broja stanovnika. Brojke potvrđuju i da iz Srbije uglavnom odlaze mladi.
„Prosečna starost spoljnih migranata je 34,7 godina, što ih čini znatno mlađima u odnosu na ukupno stanovništvo Srbije, koje je u proseku staro 42,2 godine. Posmatrano po polu, za razliku od ukupnog stanovništva, gde su žene zastupljenije (51,3 odsto), među spoljnim migrantima veći je udeo muškaraca (53,4 procenata), dok je udeo žena 46,6 odsto“ – naglašavaju u Republičkom zavodu za statistiku (RZS).
Ako je za utehu, nemali broj gastarbajtera se i vratio u domovinu.
– U Srbiji živi 234.932 ljudi koji se smatraju povratnicima sa rada ili boravka u inostranstvu. U kontingentu povratnika udeo muškaraca je 56,9 odsto, dok žene čine 43,1 procenata – objašnjavaju u RZS-u.
Inače, nešto više od polovine gastarbajtera radi ili boravi u Austriji (22,5 odsto), Nemačkoj (17,9 odsto) i Švajcarskoj (13,1 odsto).
S druge strane, gotovo 50 odsto od ukupnog broja povratnika sa rada ili boravka u inostranstvu je iz tih zemalja, i to: Nemačke (26,9 odsto), Austrije (14,5 odsto), dok je iz Švajcarske 7,4 odsto povratnika“ kažu u RZS-u.Podaci kažu da je najviše onih sa srednjom školom među potencijalnim radnim migrantima, a nakon njih slede građani sa završenim osnovnim studijama i visokom školom.
Inače, Srbija ima potpisane bilateralne sporazume o socijalnoj sigurnosti sa 28 država, a sporazume o privremenom zapošljavanju radnika migranata sa Belorusijom, Bosnom i Hercegovinom i Slovačkom. Ti sporazumi predstavljaju garanciju našim građanima koji odlaze na rad u inostranstvo da u zemljama u kojima rade imaju pravo na jednaku platu i uslove na radu kao i stanovnici tih država.
https://www.blic.rs/biznis/vesti/dva-miliona-srba-zivi-u-dijaspori-prosecna-starost-osoba-koje-odlaze-je-347-godina-a/f6qtd4e
