Ova dva jubileja proslavljena su 25. maja u rodnoj kući naučnika gde je upriličen veoma zanimljiv i sadržajem bogat program. Postavljanje novog modela kojim je upotpunjen Milankovićev planetarijum, otvaranje meteorološke stanice i predstavljanje modela „Živi svet ledenog doba“ samo su deo programa u sklopu ovogodišnjih Milankovićevih ciklusa.
Prošle godine započet rad na Milankovićevom planetarijumu postavljanjem modela planete Merkur ove godine je nastavljen pa je tako ispred naučnikove rodne kuće postavljen novi. Radi se o modelu planeta Venere koji je izradila Samostalna zanatska radnja „Putnik“ iz Beograda, a predstavio pejzažni arhitekta Rade Manojlović. On je okupljene u kratkim crtama upoznao sa osnovnim karakteristikama ovog planeta, a zatim su model svečano otkrili načelnik opštine Erdut Jugoslav Vesić i belgijski naučnik Anre Berže koji je u Dalj stigao na poziv njegovog direktora Đorđa Nešića.
– Andre Berže je najznačajniji nastavljač Milankovićeve matematičke teorije klime u svetskoj nauci. On je njegovu teoriju proširio za nekoliko miliona godina unazad i unapred i dobitnik je medalje Evropskog geofizičkog društva 1993. godine. Između ostalog odlikovan je i ordenom Legije časti pa je tako i vitez. Berže je ugledna ličnost i u Dalj dolazi već 40 godina. Bio je na obeležavanju stote godišnjice rođenja Milankovića i to je čovek koji ima kontinuitet u bavljenju Milankovićevim delom, posetama Dalju i ovom centru. Stoga smo odlučili da on ove godine bude dobitnik Zlatne medalje Milankovićevih ciklusa – rekao je o dobitniku priznanja direktor centra Đorđe Nešić.
Sam profesor Berže nije krio svoje oduševljenje što je dobitnik ovog vrednog priznanja koje mu je i jedno od najdražih.
– Proučavao sam Milankovića ceo moj život. Svoj rad započeo sam 1963. godine nakon skupa u Velikoj Britaniji na kojem je Milanković jako kritikovan. Tvrdnje su bile protiv njegovog proračuna koji je dao određeni doprinos solarnoj energiji i njenom uticaju na klimu. Kada sam pročitao neke od komentara koji nisu dokumentovani, postao sam znatiželjan. Bio sam mlad, imao sam samo 22 godine i potražio sam istraživanja i tada sam rekao – ovo je nešto čime ću se baviti. To je bio početak istraživanja teorije klime. Nagrada koja mi je danas dodeljena znači mi mnogo jer kada ceo svoj život posvetiš radu na nečijoj teoriji, to ne znači i da poznaješ tu osobu, ti znaš njegovu teoriju. Samo je dolazak ovde u Dalj i Beograd omogućio da osetim ko je bio Milutin Milanković. To je veoma uzbudljivo, jer je na vrhu nauke razumeti istoriju civilizacije i našu vlastitu istoriju i zato mi ovo znači mnogo. Ovo je moja velika strast. Kada si naučnik, ili radiš, ili umireš. Imam 77 godina i ljudi se uvek pitaju zašto još uvek radim. Izbor je jednostavan, ako ne radim ja umirem, a pošto ne želim da umrem ja još uvek radim – rekao je profesor Andre Berže.
Otvorena i mala meteorološka stanica
Tokom deset godina rada Kulturno-naučni centar bio je mesto brojnih dešavanja, vidno je izmenjen njegov izgled i unapređen edukativni sadržaj te postignuta atraktivnost stalne postavke. Geomehanički modeli ovaj centar čine jedinstvenim u svetu. U pripremi je ilustrovana kataloška monografija o radu centra u proteklih deset godina koja će biti predstavljena u septembru.
– Kad se osvrnemo po dvorištu i uđemo u stalnu postavku izložbe i uporedimo to sa 2008. godinom vidimo da su tu materijalni dokazi da se proteklih deset godina radilo. Izložba je posetiocima, kojih je sve više, sve zanimljivija. Teško mi je izdvojiti najznačajniji događaj, ali za mene je najznačajniji momenat bio kada sam saznao da će kuću konačno početi da obnavljaju. Kada je ovde došao profesor Petrović 2008. godine bilo je potrebno četiri godine da odlučimo kakvu ćemo izložbu postaviti. Njemu su sinule ideje oko ovih geomehaničkih modela, to je važna činjenica, jer se ta priča odmotala u jednom dobrom i zanimljivom smeru koji na neki način ovaj centar čini jedinstvenim u svetu što se tiče Milankovića i edukacije o njegovoj matematičkoj teoriji klime – ističe direktor centra Đorđe Nešić.
Tokom programa Dalibor Mesarić otvorio je i predstavio malu meteorološku stanicu koja je postavljena u dvorištu Kulturno-naučnog centra u Dalju.
– Podaci sa ove meteorološke stanice biće dostupni na internetu, moći će se pratiti istorija, tako da će na primer poljoprivrednici moći gledati kakva je bila godina. Čak je moguće videti i podatke za nekoliko dana unapred, jer mogu se gledati satelitski snimci kao što vidimo na televiziji, u različitim talasnim dužinama, infracrvena svetlost, vidljiva svetlost – objasnio je Dalibor Mesarić.
Za kraj koncert na otvorenom
Dvanaesti Milankovićevi ciklusi završeni su polusatnim koncertom poznatih umetnika Tanje Obrenović iz Zemuna, Violete Tomašević te Predraga Stojića i Igora Valeria iz Hrvatskog narodnog kazališta iz Osijeka i naravno Vere Milanković koja je potomak velikog naučnika i redovni gost i učesnik u programima koji se organizuju u rodnoj kući porodice Milanković.
– Ja ovde dolazim na duhovnu transfuziju i imam strašnu potrebu da ovde dođem i kad su skupovi, a i mimo njih, jer mislim da ovaj teren ima posebno značenje ne samo za mene. Ovde dobijam krila i snagu za dalji rad – izjavila je pijanistkinja i kompozitorka prof. Vera Milanković.
Gosti i posetioci mogli su uživati i u izložbi radova nastalih na likovnoj koloniji „Spektar M. Milankovića“, izložbi plakata „Dunav nekad i sad“ i „Zapis kretanja Sunca“. Plakete za doprinos radu KNC-a dodeljene su Daliboru Mesariću i Redetu Manojloviću iz Osijeka, Radomiru Putniku iz Zemuna, Opštini Erdut, Komunalnom preduzeću Čvorkovac iz Dalja i Preduzetničko-razvojnom centru opštine Erdut. Naknadno će plakete biti uručene i Ministarstvu kulture Republike Hrvatske, Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije i nekadašnjem ministru za nauku i vere u vladi Republike Srbije Aleksandru Popoviću koji je 2007. godine inicirao obnovu Milankovićeve robne kuće i obezbedio prva sredstva za tu namenu.
The post Dvanaesti Milankovićevi ciklusi održani u znaku dva jubileja appeared first on srbi hr.