Dve godine izbegavali zubare

FREEPIK

Svaka kriza, pa i minula pandemija, uzimaju danak na više načina. Neke posledice su direktne, a druge manje vidljive.

Dentalna higijena, tačnije poseta zubaru, po najnovijim istraživanjima, bila je najzapostavljenija u prethodne dve godine.

Stomatolozi su zabrinuti zbog velikog broja ljudi koji odlažu lečenje, jer se očekuje da će pritisci zbog povećanih troškova života i duge liste čekanja za negu, koju finansira država, nagomilati probleme.

Više od dve trećine odraslih (68 odsto) reklo je da nije bilo kod zubara u poslednje dve godine, a četvrtina je izbegavala zubarsku stolicu pet godina, prema istraživanju Australijskog udruženje stomatologa koje je obuhvatilo 25.000 ljudi.

Stomatolog Dominik Aoed je rekao da su posete pacijenata češće 2022. nego 2021, ali su njegovi zakazani termini i dalje 15 do 20 odsto manji u poređenju s periodom pre pandemije.

Prema istraživanju, 67 odsto ispitanika je reklo da je odložilo stomatološki tretman karijesa, napuklih zuba ili krvarenja desni u poslednjih 12 meseci. Ova cifra je najveća u Viktoriji (71 odsto) i Novom Južnom Velsu (69 odsto).

Ali, uprkos tome što je najveći broj ljudi odlagao posete zubaru u državama koje su prošle godine doživele zatvaranje i velike talase kovid slučajeva, pritisci usled povećanih troškova života najčešće su bili navedeni kao prepreka za posetu zubaru u 2021.

Naime, 54 odsto ljudi je odložilo posetu, jer nije moglo da priušti.

– Kovid je svakako uticao na neke stvari, ali to nije glavni razlog zašto ljudi ne idu zubaru. I to je donekle iznenađujuće – rekla je portparolka udruženja dr Mikaela Činoti.

Broj ljudi koji su prijavili odlaganje zubarskog lečenja porastao je za 50 odsto u poslednjih deset godina, navodi se u istraživanju.

– Odlaganje posete na dve godine je dovoljno vremena da se razviju bolesti u ustima, a obično nema bola dok ne dođe do problema – istakla je dr Činoti.

Profesor Heiko Spalek, dekan Stomatološkog univerziteta u Sidneju, kaže da je globalni trend odlaganje posete zubaru tokom perioda ekonomskog stresa.

– Ljudi vrlo često odlažu posetu stomatologu, jer se na bolesti zuba ne gleda kao na problem koji ugrožava život, i to se pogoršava kada je cena usluga veoma visoka – naglasio je profesor.

Pružanje javnih stomatoloških usluga je naglo opalo tokom pandemije zbog bolničkih ograničenja i ljudi koji izbegavaju stomatološku negu.

U Novom Južnom Velsu je bilo svega 204.000 javnih stomatoloških usluga pruženih odraslim osobama u finansijskoj 2021/22, u poređenju sa 625.000 u 2018/19.

U isto vreme, liste čekanja za javni tretman, istorijski su veoma visoke, približile su se 100.000 u državi do decembra 2021, sa 15 meseci čekanja na termin.

Prema rečima, prof. Spaleka verovatno postoji značajan broj ljudi koji nisu svesni da mogu da dobiju javnu stomatološku negu, a svaki potez ka povećanju kapaciteta bi bio praćen povećanom potražnjom.

– Nažalost, ako biste povećali finansiranje usluga za deset odsto, sumnjam da bi se lista čekanja smanjila – objasnio je profesor.

Izveštaj Instituta Graten pod nazivom “Popunjavanje praznina“ iz 2019, čiji autor je bivši sekretar saveznog ministarstva zdravlja, Stiven Daket, pozvao je Australiju da pređe na univerzalnu stomatološku zaštitu tokom jedne decenije, otkrivajući da 58 odsto troškova stomatologije plaćaju pacijenti, u poređenju sa 11 odsto za primarnu medicinsku zaštitu.

I dok je broj pacijenata koji posećuju stomatološku kliniku Pimbl veći u ovoj nego 2021. godine, prema rečima stomatologa Aued broj zakazanih pregleda ne samo da je manji nego ranije nego se često i otkazuju zbog visokih stopa obolelih od kovida i drugih respiratornih virusa u zajednici.

– Poseta zubaru je rutina, a pandemija je zaista poremetila rutinu u svakom aspektu života. Počinjemo da viđamo pacijente koji su izbegavali posete zubaru, ali nažalost neki od njih dolaze sa većim problemima, poput krvarenja desni ili zubobolje, što na kraju dovodi do visokih troškova lečenja – istakao je zubar.

Usluge u okviru Medikera?

Jedno od rešenja za dentalnu zapostavljenost partije Zelenih, i ujedno jedan od načina da pridobiju glasove na proteklim izborima, jeste obećanje za univerzalni pristup besplatnoj stomatološkoj nezi u iznosu od 77,6 milijardi dolara.

Zeleni su se u predizbornoj kampanji obavezali da će proširiti Mediker, kako bi se omogućilo masovno naplaćivanje stomatologa, ortodonta i drugih specijalista.

Lider Zelenih, Adam Bant, imao je jasan plan koji je izneo Parlamentarnoj kancelariji za budžet o troškovima za veliko proširenje u Medikeru, kako bi se dodalo sve, od pregleda zuba do oralne hirurgije.

Međutim, i da su Zeleni uspeli da sprovedu svoj plan u delo, prema procenama analitičara u zvaničnim telima ne bi sve teklo glatko. Kancelarija za budžet je upozorila da nije procenila uticaj na profitabilnost i finansijsku održivost stomatologa i drugih provajdera od kojih bi se zahtevalo da pružaju usluge koje ne bi naplaćivali od korisnika usluge, prema ovom rešenju.

Original Article