DVE SRPSKE PRIčE IZ URAGANOM RAZRUŠENOG NJU ORLEANSA
U čASU BEZ IGDE IčEGA
• Za naše ljude, kao to je Goran Vasiljević koji je ostao sa dve majice i farmerkama, počasni konzul Gregori Rusović pokušava da organizuje mrežu za pomoć
Dok se i dalje sabiraju teške posledice uragana Katrina u NJu Orleansu i okolini, i dok političari naizmenično upiru prstom jedni na druge u potrazi za odgovornošću i razlozima zbog koje je pomoć kasnila, kao da se svi zajedno navikavamo i na teške ljudske priče, koje prevazilaze granicu realnog. Priča našeg sunarodnika, Gorana Vasiljevića, koji je nedavno magistrirao ekonomiju na Tulon univerzitetu u tadašnjem „gradu džeza“, a sadašnjem gradu mrtvih, NJu Orleansu, ne ostavlja nas ravnodušnim i još jednom postavlja pitanje o tome šta je u životu vrednije od samog života.
Igrom slučaja Goran je grad napustio pre uragana, krenuvši na mali izlet a sada u grad ne može da se vrati.
– U torbi imam jedne farmerke i dve majice, planirali smo da kod prijatelja spavamo na sofi dve noći, ali evo, mi smo već dve nedelje na toj istoj sofi u NJujorku, bez prave ideje šta i kuda dalje, priča ogorčeno Goran Vasiljević.
Ovaj mladić u tu zemlju iz Nemačke je stigao pre pet godina, kao teniser koji je na Tulon univerzitetu dobio stipendiju i za koji je igrao svoj omiljeni tenis, koji ga je, ironijom sudbine, i odveo iz tog grada.
Srpska mreža za pomoć
– U NJu Orleansu ima oko 100 srpskih porodica, ja ovih dana pokušavam da stupim u kontakt sa njima i stvorim tu mrežu, kako bismo se lakše informisali. Siguran sam da su svi evakuisani, uglavnom kod rođaka širom Amerike. Ja verujem da će se grad oporaviti, trebaće 3-6 meseci, ali sam siguran da će za to biti i volje i snage. Naravno, i ja sam ogorčen na spore reakcije zvaničnika i stručnih ekipa za pružanje pomoći, kako u Luizijani, tako i federalnih ekipa, i mislim da će za to neko morati da snosi odgovornost. Nadam se da strašne prognoze od 10.000 mrtvih u gradu neće biti istinite, jer sam siguran da se sada u tim procenama preteruje. Moja porodica, majka, supruga, dvoje dece i ja, do daljnjeg ostajemo u Hjustonu, ali sam siguran da ćemo se uskoro vratiti u NJu Orleans. Tamo je, ipak, naš dom, kaže počasni konzul Gregori Rusović.
– Nemam uz sebe nikakva dokumenta, osim pasoša, u kome mi nije američka viza. Bankovni račun koji sam imao u banci iz NJu Orleansa sada je blokiran, a moji roditelji iz Nemačke uspeli su da mi pošalju novac na račun jedne od mojih kartica. Sa roditeljima sam često u kontaktu, oni su, naravno, zabrinuti, jer ja još uvek nemam ideju o tome šta da uradim. Šta će biti moj sledeći korak? A sve je izgledalo tako dobro, završio sam magistarske studije i čekao posao u nekoj njujorškoj banci. Sada, bez dokumenata, novca, mesta boravka, sada je sve mnogo drugačije. Ko bi mogao i pomisliti da se sve može izgubiti u jednom danu i da se život može ovako promeniti, preko noći. Ipak, nadam se da su svi moji prijatelji izašli iz grada na vreme. Moj cimer, Rus, koji je još uvek student, verovatno će otići na studije u Hjuston, a ja zaista ne znam šta ću dalje, kaže Goran za „Vesti“.
Ipak, svestan srećnih okolnosti pod kojima je ipak ostao u životu, Goran Vasiljević zna da je sve svoje poneo sa sobom,a to je veliko znanje svršenog magistra i sportski duh dobrog tenisera. Ukoliko ima načina da mu pomognete, javite mu se na e-mail adresu goran.vasiljevic@gmail.com .
Druga priča vodi nas do gospodina Gregori Rusovića, počasnog konzula SCG u NJu Orleansu, čoveka čiji su baka i deda stigli u ovaj grad radosti i tu se sreli 1915. godine. Gregorijev otac je osnovao kompaniju “ Transoceanic shipping „, na čijem čelu je danas Gregori, a firma ima svoje sedište i u Hjustonu u Teksasu, gde se porodica Rusović evakuisala petnaestak sati pre naleta Katrine.
Put bez povratka
– Otputovao sam u NJujork, sa svojim cimerom, na teniski turnir US Open, na kome je igrao i naš zajednički prijatelj, i to u vreme kada se tek upozoravalo na mogućnost da nam se približava uragan Prvog stepena jačine. To putovanje smo unapred isplanirali i naročito mu se radovali. A sada, sada sam ja bez igde ičega, jer je sve što sam imao ostalo u NJu Orleansu, u mom iznajmljenom stanu na 1. spratu zgrade za koju sam potpuno siguran, prema onome što sam video na televiziji, uništena u poplavi i naletu uragana. I eto, umesto na zanimljivo putovanje, ja sam izgleda otišao na put bez povratka, kaže Goran Vasiljević.
– I ranije smo se evakuisali pred opasnim uraganima, ali nikada stvari nisu bile ovako ozbiljne. Naša kuća je u DŽeferson perišu, u ulici Old Metari, i taj deo grada jeste stradao, ali ne kao, recimo, Orleans periš. I , moram vam reći, grad je izdržao nalet uragana, ali nije izdržao popuštanje nasipa, što je, u stvari i izazvalo ogromnu štetu i katastrofalne posledice, kaže za „Vesti“ gospodin Rusović.
Konzul Rusović je proteklog vikenda bio u NJu Orleansu, da vidi šta se može učiniti i kako se može pomoći. Zatekao je svoju kuću, delimično poplavljenu, ali još strašnije je bilo videti da je baš svaka ulica u gradu ili poplavljena ili oštećena.
